Page 241 - Odiseja
P. 241

Homer: Odiseja


                                 »Zašto si opet budan, od sviju nesretniji ljudi?
                                 Kuća je ovo tvoja, i žena je u kući tvoja
             35                  I sin, kakva bi samo poželjeti mogao tkogod.«
                                    Njoj odgovarajuć ovo Odisej dosjetljivi reče:
                                 »Doista pravo si sve i valjano, boginjo, rekla.
                                 Ali se zamislilo u grudima srce mi nešto
                                 Misleći, kako ću ruke na bestidne dignuti prosce,
             40                  Na mnoge sâm, ta oni na iskupu vazda su ovdje.
                                 Osim toga se jošte i o drugom zamislih nečem:
                                 Ako sa Zeusovom voljom i tvojom ubijem prosce,
                                 Kud ću se onda zaklonit? Ded promisli o tom i sama.«
                                    Sjajnoka boginja njemu Atena odgovori na to:
             45                  »Drzniče! čovjek se uzda i ù gorēg svojega druga,
                                 Koji je ȉ sām smrtnik i nije mudar tolìkō, —
                                 A ja boginja jesam, u nevolji koja te svakoj
                                 Čuvam svagda, i sada bjelòdano ovo ti velim:
                                 Ovdje pedeset četa okò nās da okolo stane,
             50                  Čêtā smrtnih ljudi, i poklat nas hoće u boju,
                                 Opet bi tovne ovce i goveda odgnao njima.
                                 Nego se sanku daj; — ne spavat i čuvat se to je
                                 Muka noćcu cijelu; iz zala već ćeš izíći!«
                                    Tako mu reče Atena i sankom mu obaspe oči;
             55                  Boginja ùzorità na Olimp otiđe tada.


                                    B. Penelopa moli od Artemide smrt. 56—90.

                                    San kad osvoji njega i svȅ mu razglobi ude,
                                 Iz srca rastjera brige, tad čestita njegova žena
                                 Prene se od sna i sjedeć u krevetu mekome stane
                                 Plakati; i kad se ona već naplače do site duše,
             60                  Tada se ženska dika Artèmidi moliti stane:
                                 »Gospođo boginjo, čuj me, Artèmida, Zeusova kćeri!
                                 Ej da sada me ti strijelom u srce zgodiš
                                                                            1
                                 I uzmeš život mi odmah, il' mene da zgrabi olúja
                                 Pa da otiđe sa mnom na one pretamne staze
             65                  I da u zavojitog Okèana baci me ušće!
                                                                       2
                                 Kao što nekad zgrabi olúja Pandàrija kćeri,
                                 Što su im ubili mater i oca bozi, te same
                                 U kući ostadoše sirotice, al' Afrodíta
                                 Divna ih othrani sirom i slatkim medom i vinom,
             70                  Hera im ljȅpotu dade i razum više no drugim
                                 Ženama smrtnim, a časna Artèmida vȉsinu dâ im,
                                 Slavne poslove njih Atena nauči radit.
                                 Al' Afrodita na Olimp na široki kad je uzàšla,
                                 Da bi djevojkama izmolila udaje cvjetne

                   1  63. »oluja« — misle se Harpije; o njima vidi u Tumačenju riječi na kraju knjige.
                   2
                     66. Pandarije je imao, po kasnijoj priči, 3 kćeri: Aedonu, Kleoteru i Meropu; vidi 19. pjev. st. 518. Jedne
                   kćeri moraju okajati grijeh svojega oca Pandarija, koji je ukrao iz Zeusova hrama na Kreti od zlata načinje-
                   nog psa — djelo Hefestovo.

                                                                                                       241
   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246