Page 246 - Odiseja
P. 246

Homer: Odiseja



            245                  »Neće, drugovi mili, za rukom nam namjera poći,
                                 Nit' ćemo ubit Telemaha mi; — već gozbe se sjet'mo!«


                                                 C. Doručak. 247—386.




                                   a. Žrtva i ophod. Telemah i Odisej. 247—278.


                                    Tako im reče Amfìnom, i svima se besjeda svidje;
                                 Onda u dvore božanskog Odiseja otiđu oni,
                                 Struke metnu na sèbe na stolice i naslonjače;
            250                  Onda velike ovne i debele koljahu koze
                                 I svinje koljahu tovne i s paše zakolju kravu.
                                 Zatim ispeku drob i razd'jele, sm'ješaju onda
                                 Vino u vrčevima, a Eumej im pod'jeli čaše.
                                 Glava pastírā kravar Filetije da im po redu
            255                  Hljeba iz košara krasnih, Melàntej im točaše vino.
                                 Rukama posegnu tada za gotovim jelima oni.
                                    Onda Odiseja sjedne Telemah pametno misleć,
                                 Uz prag ga kameni sjedne u dvòrani hubavoj, tvrdoj,
                                 Malen mu primakne sto i stolicu primakne prostu,
            260                  Postavi dio droba pred njèga i natoči vina
                                 Njemu u zlaćanu kupu i reče mu besjedu ovu:
                                 »Sjedi ovdje i pij med ljudima vino, a jâ ću
                                 Tebe braniti od svih prosácā, da ne grde tebe
                                 Niti te šakama biju; u domu općinskom nismo,
            265                  Nego u domu božanskog Odiseja, koji ga meni
                                 Stȅče, à vī se, prosci, ustegnite dajte od grdnje
                                 I od nasilja svakog, da ne bude svađe i kavge!«
                                 Tako im reče, a prosci ugrizu se za usne zubma
                                 R'ječima smionima Telèmahovīm se čudeć.
            270                  Onda Eupitov sin Antìnoje prozbori njima:
                                 »Koliko gȍd je ljutu Telemah besjedu reko,
                                 Primimo je Ahejci; veòma prijeteć nam zbori,
                                                             9
                                 Jer nam Kronìōn nije dopustio;  inače njega
                                 Mi bismo ućutkali, iàko je zvonak govòrnik.«
            275                     Tako Antìnoje reče, al' mario nije Telemah.
                                 Bozima svetu tad hekatòmbu glasníci po gradu
                                 Itačkome povedu: dugovlasi stanu Ahejci
                                                                      10
                                 U sjenovit se gaj Apolóna kupit streljača.

                                         b. Ktesip vrijeđa Odiseja. 279—319.


                                    Kad već ispeku meso i s ražnjeva kada ga skinu,
            280                  Pod'jele ga u d'jéle i slavnom se gošćahu gozbom;


                   9
                     273. »Kronion nije dopustio«, tj. da ga ućutkamo ubivši ga.
                   10  278. Da proslave Apolonovu svetkovinu; vidi st. 156.

                                                                                                       246
   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251