Page 8 - Odiseja

Homer: Odiseja

Te je koljena njemu umornost savladala teška.
A sad evo me ovdje. Za oca mi rekoše tvoga
195 Kod kuće da je, al' njemu ne dadu povratka bozi.
Lje još sa zemlje nije Odìseja nestalo divnog,
Već je na širokom moru zaòstō na òtoku odsvud
Oblitome i tû ga u rukama svojim imadu
Ljuti divljaci te njega preko volje njegove drže.
200 A sad da tebi ovdje prorèčēm, kako mi bozi
Meću u srce moje, i kakvu se nadam svršetku,
Premda ti nisam ni prorok ni u ptice dobar pogađač:
Neće ti dugo on od domájē drage izbivat.
Pa ma na njemu bila i gvozdena pȕta, i opet
205 Znat će se povratku dovit, jer on je velik domišljan.
Nego mi deder kazuj i reci mi istinu pravu:
Jesi li ti Odisejev sin, već momak toliki?
Čudno li si mu glavom i lijepim očima sličan!
Ja sam se nekad često sa njime družio bio,
210 Dok on ne òde u Troju, kud ì drugī najbolji tada
Odoše ù lāđama u koritastim Argejci;
Odonda ne vidjeh ja Odiseja niti on mene.«
Razumni na to njoj Telemah odgovori ovo:
»Evo ću sasvim, stranče, po istini kazati tebi.
215 Mati mi moja veli, Odisejev da sam, al' ne znam
Ja to, jer nitko ne zna po sèbi, tko li ga rodi.
Ej kad bi sretnim sinom ma kakovu čovjeku bio,
Koji je na svom sjedeć imanju dočeko starost!
Nego, koji je od smrtnih svih nesretniji ljudi,
220 Njemu me sinom kažu; da znadeš, kada me pitaš.«
Sjajnoka na to Atena ovako odgovori njemu:
»Tebi bogovi nisu dosudili, da ti se za rod
Poslije nè znā, kad tebe Penèlopa takova rodi.
Nego mi deder kazuj i reci mi istinu pravu:
225 Kakvi su gosti i kakva galáma? Čemu ti sve to?
Slaviš li svadbu il' gozbu? ta nije na općeni trošak
Gošćenje to, a drsko i ob'jesno reko bih da se
Goste u kući toj; rasrdio bi se svatko
Srȁmote mòtrēći mnoge, kad med njih bi pametan došo.«
230 Razumni na to njoj Telemah odgovori ovo:
»Kada me pitaš, stranče, i kada istražuješ za to,
Nekad je ova kuća obilata svakako bila
I u čàsti, dok još je i onaj u njoj prebivo;
Ali drukčije bozi odlučiše radeć nam o zlu,
235 Oni najvećma njega od sviju baciše ljudi
U nevid. Ja ga ni mrtva tolìkō žalio ne bih,
Da je med druzima svojim na trojanskom ostao polju
Il' da je poslije rata na rukama umr'o dragih;
Tad bi mu svi načinili grob Ahejci, i tako
240 Slavu bi i sinu svom iza sèbe veliku steko,
15
Ali je u šake on neprodičen Harpijam dopo,

15 241. »Harpijam«, vidi u Tumačenju riječi na kraju knjige.

8