Page 20 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

Ljudi koji imaju neku duševnu muku koja duže traje, neku brigu, stvarnu ili uobraženu,
zapuste se vrlo često i fizički, postanu aljkavi i nečisti na sebi, a nepažljivi prema ljudima.
To opet uvećava njihovu muku.

*

Svi se položeni ispiti po drugi put polažu, i to po mnogo težim merilima. Kod prvog
polaganja može i sreća da pomogne, mogu i ljudi kroz prste da pogledaju, ali kod drugog -
ničeg od svega toga. Igra slučaja stane, a svi ljudi se pretvore u hladne, bezobzirne sudije
ili neumoljive svedoke. Ko ne položi, propada zauvek. Za taj drugi, odlučujući i stvarni ispit
trebalo bi zapravo da se spremaju i pojedinci i društvene grupe i države, posle svakog
uspešno položenog ispita. Međutim, često se dešava obrnuto: opijeni svojim uspehom, mi
verujemo da nema pitanja na koje ne bismo mogli odgovoriti, ni ispita koji ne bismo
položili, čak često i potpuno zaboravljamo da postoji drugi ispit. A tu nas čeka, za
presudnu bitku i poslednji obračun, sve ono što je protiv nas, svi oni koji misle da im je
11
naša propast potrebna, da bi mogli da žive.

*

Dođe vreme kad se svi dugovi traže, i to odjednom i sa strašnim, zamršenim kamatama. I
ne samo to nego sve ono što je čovek ikad u životu kupio plaća sad ponovo, i to po novoj,
višoj ceni.

*

„Marku Markoviću, sa drugarskom porukom: 1) sve su Drine ovog sveta krive; 2) nikad se
one neće moći svekolike ni potpuno ispraviti; 3) nikad ne smemo prestati da ih
ispravljamo.“ (Piscu knjige Kriva Drina na knjizi Na Drini ćuprija.)

*

Kad pratite borbu između dve političke grupe i želite da znate koja je više u pravu i ima
bolje izglede na pobedu, vi obratite pažnju na to koja od te dve strane u većoj meri
upotrebljava laž kao sredstvo borbe, i znajte da će ta strana podleći.

*

Nema naročito dobrih ni naročito rđavih vlada ni država. Ali zato postoje vlade i države
koje se, da bi se održale, ili da bi postigle svoje ciljeve, služe onim što je niže i gore u
čoveku, i druge koje u istu svrhu apeliraju na ono što je više i bolje, što još ne znači
najviše i najbolje.

U tom treba tražiti kriterij, i po tome treba prosuđivati njihove izglede za budućnost.

*

Često mi se čini da sam potpuno prozreo, ocenio i izmerio jednog čoveka ili jedno njegovo
delo, da znam istinu o njemu. Pa ipak, teško mi je da to kažem ma kome, a ponajmanje
tome čoveku samom. Prosto ne nalazim u sebi snage za to. Utoliko manje što redovno
osećam da moja istina nije cela, sveobuhvatna i konačna.