Page 16 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 16
Kad nisam očajan, ja ne valjam ništa.
*
U izuzetnim i sudbonosnim događajima kao što su ova bombardovanja iz vazduha, kao i u
vremenima teških političkih progona, držanje većine ljudi je slično. Plašljivima i samo
živima se čini da je sve što se dešava - svaka pojedinost - uperena protiv njih lično.
Plitkoumni ljudi, kao i oni koji su po prirodi lakomisleni i bezbrižni, ne misle o tim
događajima uopšte, sve dok ih ne osete na svojoj koži. Jedino razborit čovek trudi se da
sve promene u društvu i javnom životu posmatra hladnokrvno i tumači pravilno, i da prvo
uoči i oceni njihovo opšte značenje, a tek posle toga ispituje u kojoj meri ti događaji mogu
i njega iično da pogode, i onda nastoji da se ukloni i zaštiti - ukoliko mu je to mogućno i
moralno dopušteno.
(Beograd, 1944)
*
Teško je zamisliti a kamoli opisati bol i ogorčeno iznenađenje velikog rođenog egoiste kad
ga neko izneveri, napusti ili mu učini ma šta od onoga što je on vazda drugima činio. Tako
ogorčeno rikne na svoje ubice ranjen tigar koji je celoga veka živeo od toga što je
5
ranjavao i ubijao sve oko sebe.
*
Teška bezumna misao koja dugo muči i najposle ubija. Ona je u meni kao bolest koja se
krije, ali koje sam svestan u svakom budnom minutu. Ona se pretvorila u trajno stanje
moga duha i, potiskujući sve ostalo, umrtvila moju volju i zavladala svim radnjama za koje
još nalazim snage. Ne mogu drugačije.
To je ona nezdrava potreba da se odmah razračunam, izmirim i poistovetim ili sukobim i
raziđem sa svim što se pred mojim duhovnim ili telesnim očima pojavi. To je bezuman
napor koji traži stotinu ovakvih snaga kao što je moja. U mom slučaju, on je isto što i
6
samouništenje.
*
On nije imao ni potrebnu snagu volje da savlada i suzbije svoje nezdrave želje, ni
7
hrabrosti da podnese posledice njihovog ostvarenja.
*
Neprestano su vapili za slobodom a zaboravili su da, pre toga, traže snagu da tu slobodu
8
dostojno nose.
*
9
Često mi se čini da sam gori i slabiji od poslednjeg među ljudima.
*
