Page 252 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

prave nepraktičnim sanjalicama. Ko bi ga video onako sabrana, mirna i zamišljena,
pomislio bi da on hladno i svesno sada smišlja najkraći i najbolji put do cilja, a u stvari, on
je u takvim trenucima obično mislio o zadovoljenju svojih grubih čulnih prohteva ili sitnih i
samoživih ambicija i sujeta, a vrlo često samo o besmislu i bezvrednosti svih ljudskih
ciljeva i napora. Frivolan duh i slab čovek, koji nije poznavao ni sebe ni svet oko sebe i
koji je organski bio nesposoban za ma kakav napredak u tom pogledu. Živeo je u zabludi
o sebi i nesvesno je varao i izneveravao sve one koji bi pokušali da se oslone na njega. I
to ne zbog neke svoje lažljivosti ili zloće, nego jer se i sam varao. Bio je doživotni rob
seksa i sujete, a bojao se i stideo svega što bi za zadovoljenje tih svojih strasti
preduzimao. Ukratko, bio je čovek koji mira ne nalazi dok god je živ, nego valjda tek posle
smrti. Valjda. A to što je često izgledao drukčije, činilo je stvar samo još težom i gorom po
njega i po ljude oko njega.

*

Usamljeničko veče u šturom i hladnom hotelu bosanske varošice. Uzalud nastojim da se
setim čega bilo što bi mi pomoglo da premostim ovu noć i živ dočekam svitanje novog
dana. Ni u meni ni oko mene nigde traga od lepote ni savršenstva, ni nade da će ih igda
biti.

To je, naravno, iluzija, ali jedna od onih koje ubijaju čoveka ako mu neko na vreme ne
pritekne u pomoć, ili ako ne nađe u sebi snage da je izdrži i savlada.

*

Na Petrovaradinskoj tvrđavi, posle crvenog zalaska letnjeg sunca, negde u daljini, nastaje
u prvi mah neki siv sumrak i izgleda kao da će se brzo pretvoriti u potpunu tamu. Ali tada
odjednom, sa neodređenog mesta, počinje da raste i da se širi svuda uokrug nas najpre
slab pa sve jači sjaj, kao neki novi ali bogatiji i duži sunčev zalazak. A uporedo sa njim javi
se u dotle nepomičnom vazduhu i slab vetar, vetrić-dašak koji raste zajedno sa novim
crvenilom kao da je vezan za njega.

Svečan trenutak kad se u čoveku javljaju imena mrtvih prijatelja i nagone ga da ih, sam ne
zna zašto, glasno izgovara.

*

Kad se setim nekih pojedinosti iz svojih školskih godina u gimnaziji, čini mi se da se jedan
ćelav čovek, kome lica ne vidim, naginje negde nada mnom i govori mi suvo, mehanički:

- Sve će se to raščistiti i ispraviti na onom svetu koji ne postoji. Tada ćemo svi primiti svak
svoje - ko kaznu, a ko nagradu.

*

Četiri tanka i malo drhtava udarca, koji ne kazuju još ništa, a za njima jedan, dublji, težak i
svečan. Znači: jedan sat posle ponoći.

Sav sam vreo i radostan još od večernje šetnje. Ne spava mi se, ali nisam mučen
nesanicom. Miran sam i siguran, svakoj pomisli nalazim izraz, svakom pitanju odgovor.
Ne želim ništa, jer u meni je sve tako čvrsto i mirno da želja ne može ni da se javi.