Page 36 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 36
U nama živi urođen strah od planine, šume i divljine. Preci su nam davno pobegli iz
planine, ali se ni do danas nismo oslobodili sećanja na nju ni straha od nje. Mi se prema
planini ponašamo ko prema pripitomljenoj zveri. Čas je gladimo, smeškajući se
nesigurnim osmejkom koji treba da pokaže kako je se ne bojimo, čas opet bežimo od nje;
ona isto tako, čas se umiljava, čas se kezi pokazujući zube i odajući krvožedne namere.
Potpuno smo mirni i hrabri jedino kad smo u društvu ili kad smo okruženi zidovima
uređene i sigurne kuće. Ali noću i tu dopire malo straha od planine.
*
Starci i mladići obično imaju mišljenje o svemu, i izražavaju ga svakom prilikom. Ta
mišljenja su obično preterana, u jednom ili u drugom pravcu. Kod mladeži ona idu suviše
unapred, kod staraca zaostaju. Jedno i drugo je izvor mnogih zabluda i često postaje
nepodnošljivo i smešno. Ali mladići i starci koji nemaju mišljenja, to je još gore - pustinja i
smrt.
*
Postoji priča da je na dvoru nekog sultana bio naročit činovnik čija je titula glasila: evet-
efendija. Njegova jedina dužnost bila je „da klima glavom u znak odobravanja na sve što
18
sultan kaže“
*
Zbog ograničenog poznavanja prirodnih zakona i stvarne ljudske prirode, nama pojedini
ljudi mogu da izgledaju kao čudovišta i izuzeci po svojoj zloći ili dobroti, ili svom
savršenstvu. Otud vodi poreklo i ljudska misao o bogovima, o bogu i satani, anđelima i
svecima.
*
Zato što mogu, i što se usuđuju o svačem svašta da kažu, oni misle da sve znaju.
*
Trebalo bi živeti i raditi tako kao da neki oblik večnog života (i u njemu neka čovekova
lična odgovornost) zaista postoji, u isto vreme znati da takvog života nema i ne može da
bude, i još imati snage da se to saznanje stoički podnese, i to ne samo u mladosti i u
zdravlju nego sve do poslednjeg dana i minuta.
*
19
Pesimizam u službi života.
*
Preterano vajkanje na starost i njene mnogobrojne nezgode i teškoće, to je slabost
mnogih inače vrednih ljudi. Nedostatak filozofije! Prvo, oni ne pomišljaju da to stvarno
nikog ne zanima. Mladi ljudi ih i ne razumeju, a njihovim vršnjacima je takva kuknjava
odvratna, jer i sami isuviše dobro poznaju terete starenja i starosti. Drugo, oni gube iz vida
da starost nije neko izdvojeno i naročito stanje, nego sastavni deo našeg života, logično
