Page 34 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 34
Strogost starijih prema mlađima ne treba naročito podsticati, jer stariji su po samoj prirodi
stvari skloni da oštro, do nepravednosti oštro, sude sve što dolazi od novog naraštaja i da
svoja shvatanja smatraju zauvek utvrđenim i neprikosnovenim, svoje društvene položaje
doživotnim.
Isto tako ni bezobzirnosti mlađih prema starijim ne treba davati ohrabrenja ni podrške, jer
ona se javlja prirodno i razvija ponekad toliko da joj pre treba postavljati razumne brane.
*
Kad god sam i gde god sam naišao na ljude koji su pokazivali suviše razvijenu brigu za
nacionalni ponos i opšti interes ili preteranu osetljivost za ličnu čast i dostojanstvo, uvek
sam, gotovo po pravilu, nailazio i na ograničen um, nerazvijene sposobnosti, tvrdo srce i
grubu, kratkovidu sebičnost.
*
To što nazivamo ljubav prema životu nije, dobrim delom, drugo do vezanost za određene
životne oblike i navike. Možda je tu negde koren i celog ljudskog straha od nepostojanja.
*
Čim je u čoveku počela da tinja iskra svesti, ona mu je pokazala kraktovekost našeg
postojanja u ovom svetu, sa njegovom pravilnom smenom dana i noći i godišnjih doba. I
sa tog mesta krenula je ona zamišljena ljudska linija što iz nejasnog života svesti vodi
prvo put večnosti koja ne postoji.
*
Na telefonu lakše i jasnije izbijaju neke karakterne crte čoveka nego u usmenom
razgovoru.
*
Naše melanholije i naše bolesti, sitne i krupne, kao i naši nezdravi prohtevi i poroci - sve
su to samo razni načini i pokušaji da se čovek nekako prevede iz života u nepostojanje.
Jer, smrt nas celog veka drma, vuče, udara i zakreće čas levo čas desno, onako kao što
čovek izvlači ekser iz daske; ukratko, čini sve kako bi nas što pre izvukla iz života.
*
Nesumnjivo je srećniji i može da izgleda jači i dosledniji onaj ko iskreno i duboko oseća
smisao, vrednost i lepotu jednog određenog sveta i jednog utvrđenog načina života, ali
samo onaj ko je sagledao i upoznao (ili bar naslutio) raznolikost sveta i neiscrpnu
mnogovrsnost njegovih pojava sa svima njihovim suprotnostima, prelazima i stapanjima,
samo taj može biti smatran pravim i potpunim čovekom.
*
Kad racionalni ljudi - pod udarcima sudbine - počnu da sumnjaju u moć i vlast razuma, oni
ne mogu više da pribegnu veri, nego padaju pravo u praznoverje.
