Page 113 - John Coleman - Komitet 300
P. 113
daje i komercijalizacije do konzumacije - otuÿuje od prirode, jer nam razara nae
etiþke, verske, politiþke, istorijske, ekonomske i republikanske vrednosti.
To je upravo naþin na koji deluju Meÿunarodna obraþunska banka i Me-
ÿunarodni monetarni fond. Dozvolite mi da bez uvijanja kaem kako te dve
banke nisu nita drugo nego nasilne obraþunske institucije za trgovinu dro-
gom. Meÿunarodna obraþunska banka ima zadatak da prodre u svaku zemlju
koju Meÿunarodni monetarni fond eli da potopi, tako to odreÿuje naþine i
sredstva za lagano oticanje kapitala iz te zemlje. Osim toga, ta banka ne pravi
nikakvu razliku izmeÿu odliva kapitala i opranog novca od droge.
Ona posluje po gangsterskim pravilima. Ako neka zemlja ne eli da se
podvrgne MMF-ovoj pljaþki njenog novca, onda ona kae neto to znaþi
upravo ovo: Dobro, onda üemo da vas ukrotimo pomoüu naih ogromnih za-
liha narko dolara". Lako je shvatiti zato je zlato demonetizovano i zamenje-
no papirnim dolarima", kao svetskom þvrstom valutom. Nije lako ucenjiva-
ti zemlju koja ima zlatne zalihe kao onu koja te zalihe ima u papirnim do-
larima.
MMF je pre nekoliko godina odrao sastanak u Hong Kongu, na kojem
je prisustvovao jedan moj kolega. Rekao mi je da je tema tog seminara bilo
upravo ovo pitanje. Izvestio me da su agenti MMF-a na tom sastanku iznosili
kako mogu doslovno da prouzrokuju navalu investitora na valutu bilo koje
zemlje pomoüu narko dolara, to bi dovelo do odliva kapitala. Predstavnik
banke Credit Suisse i þlan Komiteta 300, Rainer-Gut, rekao je da moe da
predvidi situaciju u kojoj üe do kraja XX veka krediti i finansije neke drave
biti pod istim kiobranom. Iako ovom izjavom nije sve rekao, svi uþesnici tog
seminara su znali taþno o þemu govori.
Od Kolumbije do Majamija, od Zlatnog trougla do Zlatnih vrata, od
Hong Konga do Njujorka, od Bogote do Frankfurta, trgovina drogom, a na
kraju trgovina heroinom, je ogroman biznis, a njima upravljaju, od vrha pre-
ma nanie, neke od najnedodirljivijih" porodica na svetu, od kojih svaka ima
najmanje po jednog þlana u Komitetu 300. Nije to prodaja droge na ulici.
Da bi taj posao tekao glatko, potrebno je mnogo novca i znanja. Za to se
brine sistem kojim direktno upravlja Komitet 300
Takve talente je nemoguüe videti na njujorkim ulicama i na stanicama
podzemne eleznice. Prodavci droge na takvim mestima su integralni deo te
112
