Page 112 - John Coleman - Komitet 300
P. 112
Trebalo mi je mnogo istraivaþkog rada da bih cenu zlata povezao s ce-
nom opijuma. Svima koji su eleli da sluaju govorio sam: Ako elite da
saznate cenu zlata, saznajte cenu kilograma opijuma u Hong Kongu." Svo-
jim kritiþarima odgovarao sam ovako: Pogledajte ta se dogodilo 1977, te
kritiþne godine za zlato." Kineska banka (Bank of China) je okirala struþ-
njake za zlato i sve one pametne proroke, kojih je u Americi veliki broj, ti-
me to je iznenada i bez upozorenja na trite ubacila 80 tona zlata.
To je naglo smanjilo cenu zlata. Struþnjaci nisu imali nita da dodaju
osim: Nismo imali pojma da Kina ima toliko zlata. Odakle je to zlato do-
lo?" Dolo je iz onih koliþina koje se Kini isplaüuju na hongkongkom tr-
itu zlata za ogromne koliþine opijuma. Dananja kineske politika prema en-
gleskoj istovetna je onoj iz XVIII i XIX veka. Kineska ekonomija koja je
povezana sa ekonomijom Hong Konga - a pod tim ne mislim na televizore,
tekstilne proizvode, radio prijemnike, satove, piratske kasete ni video igrice,
veü mislim na opijum/heroin - grdno bi nastradala da nije trgovine opiju-
mom koju deli sa Velikom Britanijom. Vie nema Britanske istoþno-indijske
kompanije, ali su to potomci Veüa 300, koji su danas þlanovi Komiteta 300.
Najstarije britanske oligarhijske porodice koje su na þelu trgovine dro-
gom veü 200 godina i danas se bave istim zanatom. Uzmite, na primer po-
rodicu Metson. Ta aristokratska" porodica jedan je od stepenika trgovine
opijumom. Kada je pre nekoliko godina situacija u Kini izgledala malo kli-
mavo, Metsonovi su uskoþili i dali Kini pozajmicu od 300 miliona dolara za
ulaganje u nekretnine. To je prokazano kao zajedniþko ulagane Narodne Re-
publike Kine i Banke Metson". Kada sam u Kancelariji za Indiju u Londonu
istraivao dokumenta iz XVIII veka, naiao sam na prezime Metson, a onda
je poþelo da se pojavljuje svuda - u Londonu, Pekingu, Dubaiu, Hong Kon-
gu, tj. gde god su se spominjali heroin i opijum.
Problem trgovine drogom je u tome to je ona postala opasna po nacio-
nalnu bezbednost. Evo ta je o toj svetskoj opasnosti rekao venecuelanski po-
slanik pri Ujedinjenim Nacijama:
Problem droge je veü prestao da bude samo zdravstveni ili socijalni problem.
Pretvorio se u neto daleko ozbiljnije i dalekosenije, to utiþe na nau nacional-
nu bezbednost. Postao je problem nacionalne sigurnosti zato to udara na drav-
nu nezavisnost. Droga nas u svim svojim oblicima - od proizvodnje, preko pro-
111
