Page 24 - John Coleman - Komitet 300

Osnovna svrha i namera konferencije u Duvilu bila je da se zaustavi teh-
nološki i industrijski razvoj Sjedinjenih Ameriþkih Država. Konferencija je
rezultirala dvema knjigama, od kojih se ovde spominje jedna, Bžežinskog,
pod naslovom Technotronic Era {Tehnotronska era). Drugu knjigu je napi-
sao predsedavajuüi Konferencije, Aurelio Peci, pod naslovom The Chasm
Ahead {Put u ponor). Peci se uveliko slaže sa Bžežinskim, ali je dodao da
üe u buduünosti nastati rasulo na svetu ne bude li tim svetom upravljala
svetska vlada. U tom smislu Peci je insistirao da se Sovjetskom Savezu po-
nudi „spajanje sa NATO-om", po kojem bi Sovjetski Savez, u svetskoj vladi,
bio jednakopravan partner Sjedinjenim Ameriþkim Državama. Obe zemlje bi
bile odgovorne za buduüe „upravljanje krizama i globalno planiranje".
Rimski klub je svoj prvi „ugovor o globalnom planiranju" poverio Institutu
za tehnologiju Masaþusets (Massachusetts Institut for Technologv, MIT), jed-
noj od najvažnijih nauþnih institucija Komiteta 300. Za projekat su bili za-
duženi Džej Forestor i Denis Medous.
0 þemu je bilo reci u njihovom izveštaju? U osnovnim postavkama se ni-
je razlikovao od onoga što su propovedali Maltus i Fon Hajek. Naime, što se
tiþe starog pitanja o tome da nema dovoljno prirodnih bogatstava, Forester-Me-
dousov izveštaj je bio prava prevara. Ono što u izveštaju nije stajalo bila je
þinjenica da üe þovekov dokazani inventivni genij najverovatnije pronaüi naþin
da se „prevlada" nestašica. Fuzijska energija, taj smrtni neprijatelj Komiteta
300, mogla bi da se primeni za stvaranje prirodnih bogatstava. Na primer, fu-
zijskom bakljom bi moglo da se iz jedne þetvrtine milje obiþnog kamena do-
bije dovoljno aluminijuma za naše þetvorogodišnje potrebe.
Peci je neumorno propovedao protiv države-nacije i o tome koliko je ona
pogubna za napredak þoveþanstva. Zagovarao je „kolektivnu odgovornost".
Nacionalizam je kao þovekov rak bio tema na nekoliko njegovih važnih go-
vora. 1977. godine njegov blizak prijatelj Ervin Lazlo napisao je knjigu sliþ-
nog sadržaja, pod naslovom Goals of Mankind (Ciljevi þoveþanstva), koja je
postala kljuþno štivo Rimskog kluba. Ceo taj rad je jedan žuþljiv napad na
industrijski razvoj i na urbani razvitak. Svih tih godina Kisindžer je kao oso-
ba za vezu bio u tesnom kontaktu s Moskvom, kao predstavnik Kraljevskog
instituta za meÿunarodne odnose. Pisane radove o „globalnom oblikovanju"
sveta redovno je razrnenjivao sa svojim prijateljima u Kremlju.

23