Page 19 - John Coleman - Komitet 300
P. 19

umire od bolesti, nezaposlenosti i neuhranjenosti, da ne spominjemo diktaturu
           þeliþne  ruke  koja  ne  dozvoljava  nikakve  prigovore.  Uporedite  ovo  sa  Smi-
           tovom  vladom,  koja  nikada  nije  tražila  niti dobila  ni  centa  pomoüi od Sjedi-
           njenih Ameriþkih Država. Dakle, jasno je da je inostrana pomoü snažno oružje
           za  sticanje  vlasti  nad  zemljama  poput  Zimbabvea  i,  zaista,  svim afriþkim
           zemljama.
              U isto vreme to ameriþke graÿane drži u stanju nametnute pokornosti koja
           im smanjuje  sposobnost  pokretanja  znaþajnijeg  otpora  svojoj  vladi.  Dejvid
           Rokfeler je  znao  šta radi  kada  je,  1946.  godine, prihvaüen  njegov  Predlog  za-
           kona o inostranoj pomoüi, koji je danas, posle javnog razotkrivanja šta u stvari
           predstavlja - reket u rukama Vlade, koji plaüamo mi, obiþan narod - postao
           jedan od najomraženijih zakona.
              Kako zaverenicima uspeva da drže svet u šaci i preciznije da drže omþu
           oko vrata SAD-a i  Velike Britanije? Jedno od najþešüe postavljenih  pitanja
           jeste: „Kako ijedno telo može  uvek da  zna  šta se  dogaÿa  i  kako se  sprovodi
           kontrola?" Ova  knjiga  üe  pokušati da  odgovori na  to neka  druga  pitanja.
                                                         i
           Jedini  naþin  na  koji  možemo da  se  uhvatimo u  koštac  sa  stvarnošüu
           zavereniþkog  uspeha  je  taj  da nabrojimo i  opišemo tajna  društva,  þelne  orga-
           nizacije,  vladine  agencije,  banke,  osiguravajuüa društva, multinacionalne kom-
           panije,  naftne  kompanije  i  stotine  hiljada  tela,  organizacija,  udruženja  þiji  su
           vodeüi ljudi þlanovi  Komiteta 300 - vrhovnog  zapovednog tela koje vlada
           svetom veü najmanje sto godina, znaþi i dan danas.
              Buduüi da  veü  postoje na  desetine knjiga  o  Veüu za  inostrane odnose
           (CFR-u) i o Trilaterali,  preüi üemo direktno  na  Rimski klub  i  Nemaþki  fond
           Maršal.  Kada  sam  te  organizacije  prvi  put opisao  u  Sjedinjenim  Ameriþkim
           Državama, pokazalo se da je  malo  ljudi, a možda i  nimalo, ikad þulo za  njih.
           Moja prva knjiga The  Club of  Rome (Rimsli  klub),  objavljena  1983. godine,
           nije  privukla  skoro  nikakvu  pažnju.  Mnogi neupuüeni  ljudi  mislili  su  kako  je
           Rimski klub nešto povezano sa Katoliþkom crkvom, a Nemaþki fond Maršal
           sa Maršalovim planom.
              Upravo zato  je  Komitet 300 i  odabrao  te  nazive  -  da  zbuni  ljude  i  od-
           vuþe  im  pažnju  od  onoga  što  se  zapravo  dogaÿa. Nije reþ  o  tome da  ame-
           riþka  Vlada  nije  za  njih  znala,  veü  je  to  deo  zavere  koja  pomaže  prikrivanju
           informacija da se be ni saznala istina. Nekoliko godina pošto sam objavio tu


                                         18
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24