Page 75 - John Coleman - Komitet 300
P. 75

ma Erla Vorena u prekrasnoj kuüi koju su mu izgradili  odmah pored Nikso-
           novog imanja.  U  vreme kada je  veliki broj  „buduüih šokova"  i  novinskih  na-
           slova zahtevao našu pažnju, izgubili smo se ili smo, pre  bih rekao, velikim
                                                          i
           brojem moguünosti  koje  su  nam svakodnevno  plasirali koje  nam još uvek
           plasiraju, bili  do  te  mere zbunjeni da više  nismo  bih'  sposobni da  napravimo
           izbor.
               Što je još gore, naša nacija, pošto je bila izložena velikoj koliþini zloþina
           na visokim položajima, nakon þega je dosta trauma Vijetnamskog rata, kao
           da više nije želela da vidi istinu. Ta rekacija je detaljno opisana u tehniþkom
           radu Vilisa  Harmona. Ukratko, ameriþka  nacija je reagovala taþno  onako
           kako je bila profilisana da reaguje. Kao još gore, ne  želeüi  da  prihvatimo
           istinu,  stvari  smo odveli  korak  dalje:  oþekivali  smo da  nas  Vlada zaštiti od
           istine.
              Želeli  smo  da se  korumpirani  smrad  Reganove  i  Busove  vlade  zakopa
           dva metra  ispod  zemlje. Nismo želeli da  se otkriju  zloþini  poþinjeni  pod na-
           zivom  afera (ili skandal) Iran/Kontra. Dozvolili smo svom  predsedniku da nas
           laže u pogledu toga gde je bio od 20. do 23. Oktobra 1980. A ti zloþini su
           bili daleko veüi od bilo þega što je Nikson napravio dok je bio predsednik.
           Da li mi, kao nacija, shvatamo da vozimo nizbrdo bez koþnica?
              Ne, ne shvatamo. Umesto da nam kažu istinu oni koji su imali dužnost
           da  ameriþkom  narodu  kažu istinu o tome kako privatna, dobro organizovana
           mala vlada unutar Bele kuüe pravi jedan zloþin za drugim, a svi ti zloþini
           su napad na samu dušu naše nacije i republikanskih institucija na kojima je
           ona  sazdana,  govoreno  nam  je  da  ne  uznemiravamo  javnost  takvim stvarima.
           Reþenica „Zaista ne želimo da znamo za sva ta nagaÿanja" postala je stan-
           dardna reakcija.
              Kada je  najviši izabrani  predstavnik  ove zemlje, naoþigled svih, stavio
           zakon  Ujedinjenih  nacija iznad  Ustava  Sjedinjenih  Ameriþkih  Država, što je
           prekršaj za  ostavku, veüina  ljudi  je  to  prihvatila  kao  „normalno". Kada  je  taj
           najviši  izabrani  predstavnik  krenuo  u  rat,  bez  objave  rata  koju  može da  do-
           nese samo ameriþki Kongres, mediji su tu  þinjenicu cenzurisali pa  smo i to
           prihvatili, radije nego da se suoþimo sa istinom.
               Kada je poþeo Zalivski rat, koji je isplanirao i iskonstruisao naš predsed-
           nik, ne samo da smo bili sreüni zbog te najoþiglcdnije cenzure, nego smo to


                                          74
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80