Page 76 - John Coleman - Komitet 300

þak uzeli k srcu, verujuüi da je to „dobro za rat". Naš predsednik je lagao,
Ejpril Glaspi je lagala, Ministarstvo spoljnih poslova je lagalo. Rekli su nam
da je taj rat opravdan zato što je predsednik Sadam Husein upozoren da na-
pusti Kuvajt. Kada su telefonski razgovori gospoÿe Glaspi sa Ministarstvom
spoljnih poslova konaþno dospeli u javnost, ameriþki senatori bi, jedan za
drugim, poþeli sa napadima kako bi odbranili gospodu Glaspi, tu razvratni-
cu. Nije bilo važno što su ti napadi dolazili i od demokrata i od republika-
naca. Mi, narod, dozvolili smo im da i posle tih laži proÿu nekažnjeno.
Kod takvog javnog mnenja ameriþkog naroda i najveüi snovi Vilisa Har-
mona i njegovog tima nauþnika postali su stvarnost. Tavistok institut je bio
uzbuÿen svojim uspehom u razaranju samopoštovanja i samopouzdanja ove,
nekada velike nacije. Reþeno nam je da smo pobedili u Zalivskom ratu. Ono
što ogromna veüina još ne primeüuje je to da je ta pobeda ovu naciju koštala
njenog samopouzdanja i þasti. To je ostalo zakopano i trune u pustinjskom
pesku Kuvajta i Iraka, zajedno sa telima iraþkih vojnika koje smo izmasakri-
rali tokom dogovorenog povlaþenja iz Kuvajta i Basre - nismo mogli da odr-
žimo reþ da üemo poštovati Ženevsku konvenciju i da ih neüemo napadati.
„Šta hoüete?", pitali su nas naši supervizori, „pobedu ili samopoštovanje? Ne
možete imati oboje".
Pre sto godina ovo ne bi moglo da se dogodi, a danas se dogodilo i ne
pobuÿuje nikakve primedbe. Podlegli smo ratu dalekosežnog prožimanja koje
protiv ove nacija vodi Tavistok institut. Poput nemaþke nacije, poražene po
Projektu „tepih" strateškog bombardovanja koje je izradila osiguravajuüa
kompanija Prudential, toliko smo i mi podlegli uticaju da se ova nacija lako
može pretvoriti u režim kakav su totalitarni režimi u istoriji mogli samo da
sanjaju. „Evo", reüi üe, „ jedne od najveüih nacija na svetu, koja ne želi isti-
nu. Sve propagandne agencije su nam postale suvišne. Ne moramo da se bo-
rimo kako bismo sakrili istinu od ove nacije, oni su je samo svojom voljom
odbacili. Ova nacija ja postala lak plen".
Naša nekada ponosna republika Sjedinjene Ameriþke Države je postala
samo niz zloþinaþkih organizacija, što je, kako nam barem primeri iz istori-
je pokazuju, uvek poþetak totalitarizma. Ovo je stanje stalnih promena u ko-
jima se mi u Americi nalazimo kako se 1991. godina primiþe svom kraju.
Ni ne trepnemo zbog 4 miliona beskuünika, ni zbog 30 miliona nezaposle-

75