Page 80 - John Coleman - Komitet 300

Ruzvelt, roÿak predsednice Komiteta 300, širom otvorio branu za useljava-
nje, kulturni šok je izazvao veliku zbrku i išþašenje te „jednu naciju" pretvorio
u neodrživ koncept. Rimski klub i NATO su to stanje još pojaþali. „Voli
bližnjeg svoga" üe funkcionisati samo onda kada je tvoj bližnji „kao ti".
Tvorci Ustava istine, koji su postavljeni za buduüe naraštaje, stvorili su
istine koje su „same po sebi oþigledne". Kako nisu bili sigurni da üe buduüi
naraštaji te istine, na koje su ovu naciju obavezali, smatrati „same po sebi
oþiglednim", odluþili su da ih jasno iskažu. Izgleda da su se bojali kako bi
moglo da doÿe vreme u kome te istine više neüe biti same po sebi oþigledne.
Tavistokov institut za ljudske odnose pobrinuo se da zaista nestane ono za šta
su se tvorci Ustava bojali da bi moglo da nestane. To vreme je došlo s
predsednikom Bušom, njegovim stavom da „nema apsoluta" i njegovim Novim
svetskim poretkom pod vlašüu Komiteta 300.
Ovo je deo projekta društvenih promena koje su nametnute Amerikanci-
ma, za koje su Harmon i Rimski klub rekli da üe prouzrokovati snažnu tra-
umu i ogroman pritisak na ameriþki narod. Društveni sukobi i prevrati koji
su se dogodili od pojave Tavistok instituta, Rimskog kluba i NATO-a nasta-
viüe se u SAD-u toliko dugo sve dok se bude ignorisala granica njihovog
prihvaüanja. Države su sazdane od pojedinaca i kao i pojedinci imaju granicu
absorbovanja promena, bez obzira na to koliko su otporne.
Ovu psihološku istinu je potpuno dokazao Projekat strateškog bombar-
dovanja, koji je zagovarao snažno bombardovanje stambenih þetvrti nemaþ-
kih radnika. Kao što sam veü spomenuo, taj projekat je napravljen od strane
osiguravajuüeg društva Prudential i danas niko ne sumnja da je Nemaþka
pretrpela poraz zahvaljujuüi toj operaciji. Mnogi nauþnici koji su radili na
tom projektu danas rade na gustom bombardovanju Amerike, a oni koji su
umrli svoja umeüa su ostavili u rukama drugih, onih koji su došli posle njih.
Naslede koje su iza sebe ostavili može se naüi u þinjenici da kao nacija
nismo tako mnogo izgubili, veü smo usmereni ka putu suprotnom od onoga na
koji su nas, pre 200 godina, poveli tvorci Deklaracije o nezavisnosti. Ukratko,
izgubili smo vezu sa svojim istorijskim genima, sa svojom verom, koja je
nadahnula bezbroj naraštaja Amerikanaca, da kao nacija idu napred, koristeüi
se baštinom koju su nam ostavili tvorci Deklaracije o nezavisnosti

79