Page 77 - John Coleman - Komitet 300
P. 77
nih, ni zbog 15 miliona dece koja su do sada umrla. To je otpad" doba Vo-
dolije, zavere koja je tako prokleta da üe vec'ina ljudi, koja se sa njom suo-
þi, zanemariti njeno postojanje, objanjavajuüi sebi te dogaÿaje kao vreme-
na su se promenila".
Na takvu rekaciju su nas programirali Tavistok institut i Vilis Harmon.
Ruenje naih ideala se nastavlja bez presedana. Duhovna i intelektualna sna-
ga naeg naroda je veü unitena. 27. Maja 1991, predsednik Bu je rekao
jednu veoma duboku reþenicu, þiji je smisao, þini se, veüina politiþkih ko-
mentatora potpuno pogreno upotrebila. Bu je rekao:
Moralna dimenzija ameriþke politike zahteva od nas da zacrtamo moralni put za
svet sa manjim zlom. To je stvaran svet, ni crn ni beo. Svet sa vrlo malo mo-
ralnih naþela.
ta drugo bi mogli da oþekujemo od predsednika koji je najverovatnije
najopakiji þovek koji je ikada doao u Belu kuüu?
Razmislite o tome u svetlu njegove komande vojsci da ive zakopa
12.000 iraþkih vojnika. Razmislite o tome u svetlu njegovog neprekidnog ge-
nocidnog rata protiv iraþkog naroda. Predsednik Bu je sa oduevljenjem oka-
rakterisao predsednika Sadama Huseina kao Hitlera naih dana". Nije mu ni
palo na pamet da ponudi jedan jedini dokaz za to. Nije bilo potrebno. Mi
srni to prihvatili bez pitanja, jer je to rekao predsednik Bu. Razmislite o to-
me u svetlu istine, o þinjenici da je sve to radio u ime ameriþkog naroda,
dok je tajno primao naloge od Komiteta 300.
Ali, vie od svega drugog, razmislite o ovome: predsednik Bu i njego-
vi supervizori se oseüaju tako sigurno da vie ni ne smatraju potrebnim da
skrivaju svoja zla pred ameriþkim narodom niti da o njima lau. Iz spome-
nute izjave oþigledno je to, da üe on, kao na predsednik, da napravi svaki
kompromis sa istinom, þaüu i humanoüu, ako to budu smatrali potrebnim
njegovi (i nai) kontrolori. 27. maja 1991. godine predsednik Sjedinjenih
Ameriþkih Drava je odbacio sva naþela koja su ugraÿena u na Ustav i sme-
lo izjavio kako ga taj Ustav vie ne obavezuje. Bila je to velika pobeda Ta-
vistok instituta i Prudental kompanije, þija meta vie nisu bile stambene þe-
tvrti nemaþkih radnika iz 1945. godine, veü due ameriþkog naroda u ratu
koji je poþeo 1946. godine, i traje, evo, sve do ove 1992. godine.
76
