Page 91 - John Coleman - Komitet 300

mu je bila da progura novu subkulturu i nametne njeno prihvatanje velikoj
ciljnoj populacijskoj grupi.
Kao pomagaþa u tom zadatku, Ginsberg je dobio Normana Majlera, ne-
kakvog pisca koji je neko vreme proveo u mentalnoj instituciji. Majler je bio
miljenik holivudske leviþarske družine pa je bez ikakvih problema dobijao
maksimalno televizijsko vreme za Ginsberga. Naravno, Majler je morao da
ima nekakav izgovor - þak ni on nije mogao da otvoreno kaže šta je prava
priroda Ginsbergovih pojavljivanja na televiziji, pa je izmišljena parada: Maj-
ler je pred kamerama „ozbiljno" razgovarao sa Ginsbergom o pesništvu i knji-
ževnosti.
Tu metodu dobijanja ogromnog televizijskog prostora bez ikakvog troška
primenili su svi rok bendovi i promoteri koncerata, koji su samo sledili Gin-
sbergov primer. Magnati elektronskih medija su širokog srca davali besplatno
vreme toj prljavoj gamadi i njihovim još prljavijim proizvodima i idejama.
Njihovo promicanje tog strahotnog smeüa govori vrlo mnogo, i bez obilate
pomoüi štampe i elektronskih medija, trgovina drogom ne bi mogla tako da
se proširi krajem 1960-tih godina i poþetkom 1970-tih, i verovatno bi ostala u
granicama nekoliko malih lokalnih podruþja.
Ginsberg je uspeo da održi nekoliko predstava nacionalne gledanosti u
kojima je veliþao vrline LSD-a i marihuane pod izgovorom „novih ideja" i
„nove kulture" koja nastaje u umetniþkom i muziþkom svetu. Kako ih elek-
tronski mediji ne bi prešišali, Ginsbergovi obožavaoci iz umetniþkih i dru-
štvenih kolumni svih vodeüih ameriþkih novina i þasopisa pisali su blistave
þlanke o „tom živopisnom þoveku". Nikada u istoriji novina, radija i televi-
zije nije bilo takve svemedijske besplatne reklamne kampanje, a da to pro-
motere iz „zavere Vodolija", NATO i Rimski klub nije koštalo ni centa. Sve
su to bile apsolutno besplatne reklame za LSD, tek blago prerušene u „umet-
nost" i „kulturu".
Keni Lov je jedan od Ginsbergovih najveüih prijatelja, koji je u Njujork
Tajmsu objavio reportažu od pet stranica, saglasno metodologiji koju prime-
njuje Tavistok institut i Stenford centar, a koja glasi: ako treba da promak-
ne nešto što javnost ne može da prihvati zato što joj mozak još uvek nije
potpuno ispran, onda unajmi nekoga da napiše þlanak u kome üe obraditi
temu sa svih strana. Druga metoda su televizijski govorni programi uživo

90