Page 92 - John Coleman - Komitet 300
P. 92

(talk shovvs)  u kojima  grupa struþnjaka promoviše proizvod  i/ili ideju,  pod
           izgovorom  da se o njemu/njoj „raspravlja". Rasprava se sastoji  od stavova i
           kontrastavova,  a sudije za i  sudije protiv  iznose svoja mišljenja. Kada se sve
           završi,  ta upravo  raspravljana tema  je  veü  usaÿena u glave gledaoca. To je
           poþetkom  1970-tih  godina bila novina, ali  je  danas ustaljena praksa od koje
           tokšou cvetaju.
              Lovovu reportažu od pet strana „za LSD" i „za Ginsberga" uredno je ob-
           javio NjujorkTajms. Da je Ginsberg pokušao da kupi  toliko oglasnog pro-
           stora, to bi ga koštalo najmanje 50.000 dolara. No, nije bilo njegovo da o
           tome  brine. Zahvaljujuüi  svom  prijatelju  Keniju Lovu, dobio je ogromnu re-
           klamu besplatno. Sa novinama poput Njujork Tajmsa i Vošington Posta u ru-
           kama  Komiteta  300 takvu  vrstu  besplatne reklame bi dobila svaka tema, a
           najviše ona koja promoviše dekadenciju životnog stila - drogu i hedonizam
           - i bilo šta što bi još više zbunilo ameriþki narod. Posle ogledne reportaže
           sa Ginsbergom  i  LSD-om, standardna praksa Rimskog kluba bila  je da se
           obrati velikim novinama u Americi i da kada oni to žele reklamiraju ljude i
           ideje koje oni zastupaju.
              Što je još gore, ili još bolje, zavisno od taþke gledišta, agencija Junajted
           Pres (UP) preuzela je besplatnu reklamu o Ginsbergu i LSD-u koju je napi-
           sao Keni Lov i poslala je teleksom stotinama novina i þasopisa širom ze-
           mlje, pod naslovom  „nove" priþe.  ýak  su  i visoko cenjeni  þasopisi  poput
           Harpers Bazaara i TIME A uþinile vrednim poštovanja gospodina Ginsberga.
           Da je promišljenu kampanju tih razmera za Ginsbega i promotere LSD-a ura-
           dila neka marketinška agencija, cena za to iznosila bi najmanje milion dola-
           ra, onih iz ranih 1970-tih. Danas bi to iznosilo najmanje 15 do 16 miliona
           dolara. Nije þudo da izveštaþke medije nazivam „slugama".
              Predlažem  da pokušamo da pronaÿemo bilo koji  medij koji  bi  objavio iz-
           veštaj o Narodnoj banci SAD-a. Ja sam pokušao. Svoj þlanak koji je bio do-
           bar prikaz najveüe prevare na zemaljskoj kugli odneo sam u sve veüe novi-
           ne, radija i  televizijske stanice, þasopise, i  domaüinima-voditeljima više  ured-
           niþkih emisija. Neki su mi dali obeüanja da üe me pozvati na raspravu, da
           im dam oko nedelju dana i da üe mi se javiti. Nijedna od tih osoba mi se
           nikada nije javila niti je moj þlanak ikada ugledao svetlost dana na stranica-


                                          91
   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96   97