Page 93 - John Coleman - Komitet 300

ma njihovih novina i þasopisa. Kao da je baþen prekrivaþ na mene i na te-
mu koju sam nastojao da objavim. Upravo tako je bilo.
Bez masovne medijske reklame i bez skoro neprekidne medijske pokri-
venosti, rok hipi-bitnika - kult droge se nikada ne bi odlepio od zemlje. Za-
vršio bi kao þudna pojava na lokalnom nivou. „Bitlsi", sa svojim raštimova-
nim gitarama, glupim izrazima, drogeraškim slengom i nakaradnom odeüom
ne bi porasli ni kao gomila graška. Umesto toga, buduüi da su od medija do-
bili zaglušujuüi prostor, Sjedinjene Ameriþke Države bile su izuložene jed-
nom za drugim šokom.
Osobe zakopane u trustovima mozgova i nauþnih instituta, þija su lica i
imena još uvek poznata samo malom broju ljudi, pobrinule su se da mediji od-
igraju svoju ulogu. Suprotno tome, važna je odluka medija da ne razotkriju
moü koja je stajala iz buduüih kulturnih šokova, þime se pobrinula za to da
izvori kriza ne budu identifikovani. Tako je naše društvo psihološkim šokovi-
ma i stresom dovedeno do ludila. Izraz „dovedeno do ludila" (driven mad) uzet
je iz Tavistok priruþnika. Od svojih skromnih poþetaka 1921. godine, Tavistok
je 1966. godine postao spreman da lansira velike nepovratne kulturne revolu-
cije u Americi, što još uvek traje. Zavera Vodolija je deo toga.
Tako smekšana, naša zemlja je potom ocenjena da je zrela za uvoÿenje
droge, koja üe da nadmaši doba prohibicije, razmerima i velikom zaradom. I
ovo þini intergralni deo zavere Vodolija. Sirenje upotrebe droge je bila jedna
od tema koje je istraživala jedinica za istraživanje nauþne politike (Science
Policv Research Unit, SPRU), na Tavistokovom Univerzitetu Saseks. Bio je
poznat pod nazivom „centar za buduüe šokove" (future shocks center), koji se
daje takozvanoj psihologiji orijentisanoj na buduünost, osmišljenoj radi
manipulisanja celim populacijskim skupinama na koje treba da se primene
„buduüi šokovi". Bila je to prva od nekoliko takvih institucija koje je osno-
vao Tavistok institut.
„Buduüi šokovi" su opisani kao niz dogaÿaja koji se redaju tako brzo da
ljudski mozak ne može da absorbuje toliko informacija. Kao što sam veü re-
kao, nauka je pokazala kako postoje jasno oznaþene granice do kojih ljudski
mozak može da absorbuje promene i njihovu prirodu. Posle neprestanih uza-
stopnih šokova, velika ciljna populacijska grupa shvata da više ne želi da bira
niti da odluþuje. Tada nastupa malodušnost, pre kojeg þesto dolazi do bez-

92