Page 96 - John Coleman - Komitet 300
P. 96
tajuüi svo to vreme da ono to se deava njihovoj deci nije spontani pokret,
veü visoko kontrolisana tvorevina koja je smiljena radi nametanja promena
u ameriþkom drutvenom i politiþkom ivotu.
Potomci Britanske istoþno-indijske kompanije bili su oduevljeni uspe-
hom svog programa proturanja droge u Americi. Njihovi uþenici su postali
upuüeni sa lisergiþnu kiselinu (LSD), koju su im tako dobro osigurali gospo-
dari trgovine drogom popult Oldosa Hakslija, uz pomoü visoko potopvane
firme Sandoz iz vajcarske, a finansirala bankarska dinastija Warburg. Nova
þudotvorna droga" je brzo distribuirana na rok koncertima i univerzitetima,
u besplatnim primercima. Pitanje koje vapi da ga neko postavi jeste: Sta je
radio FBI dok se to sve dogaÿalo?"
Svrha Bitlsa" je postala i previe jasna. Potomci Britanske istoþno-indij-
ske kompanije, pripadnici visokog londonskog sloja, mora da su se oseüali
zaista dobro kada su milioni dolara poþeli da im pristiu. Sa nadolazeüim
rokom", koji üe od tada da vai kao skraüenica za Adornovu prevarantsku
sotonsku muziku, dogodio se straan porast upotrebe droge, posebno marihu-
ane. Trgovina drogom je u celini proirena pod nadzorom i po nalozima Na-
uþnog odelenja za istraivanje politike (SPRU-a).
Na þelu SPRU-a su bili Lilend Bredford, Kenet Dam i Ronald Lipert,
pod þijim je struþnim vodstvom kolovan veliki broj nauþnika nove nauke
kako bi pripremali buduüe okove", a jedan od glavnih bilo je dramatiþno
poveüanje upotrebe droge medu ameriþkim tinejderima. SPRU je mnogim
dravnim agencijama, ukljuþujuüi i Agenciju za suzbijanje droge (DEA-u),
podmetnuo sopstvene programe za suzbijanje droge i time odredio tok kata-
strofalnom ratu protiv droge", koji su, navodno, pokrenule Reganova i Bu-
sova vlada.
*>> 1 To je bila preteþa dananjeg naþina voÿenja vlasti u Americi, koja je u
rukama razliþitih odbora ili veüa, tj. vlade u senci, koja deluje na osnovu
dokumenata iz Tavistok instituta, za koje þvrsto veruju da su njihovi sop-
stveni. Te praktiþno nepoznate osobe donose odluke koje üe zauvek da pro-
mene oblik vlasti i kvalitet ivota u Sjedinjenim Ameriþkim Dravama. Pri-
lagoÿavanjem na krize" veü smo se toliko promenili da se ne moemo po-
rediti sa drutvom koje smo bili 1950-tih godina. Promenila se i naa pri-
rodna sredina.
95