Page 98 - John Coleman - Komitet 300
P. 98

Kako stoje stvari, mi, narod, nemamo apsolutno nikakav naþin da sazna-
           mo šta vlada o nama zna ili ne zna. Vladini kompjuterski dosijei nisu pod-
           vrgnuti kontroli šir» javnosti. Da li smo tako glupi da verujemo kako su liþ-
           ni  podaci  svetinja?  Zapamtite da u svakom  društvu postoje bogate  i  moüne
           porodice koje imaju vlast nad agencijama za sprovoÿenje zakona. Dokazao
           sam  postojanje takvih  porodica. Ako te  familije požele da nešto  saznaju  o
           nama, nemojte da mislite kako im to neüe poüi za rukom. Te porodice veo-
           ma þesto imaju po jednog þlana u Komitetu 300.
               Uzmite  na primer Kisindžera, koji  ima sopstvene dosijee preko stotinu
           hiljada ljudi, ne samo iz SAD-a, veü i iz celog sveta. Da li se i mi nalazi-
           mo na njegovom popisu neprijatelja? Da li preterujem? Ne, nimalo. Uzmite
           na primer, masonsku ložu P2 i Komitet Monte Karlo, koji imaju takve po-
           pise  sa desetinama hiljada imena. Kisindžer je  sluþajno  jedan  od  njih. Ima i
           drugih  „privatnih" obaveštajnih  agencija, kao što  je  INTEL, koje  üemo upo-
           znati kasnije.
               Jedan  od  naþina pristizanja heroina u Evropu  je preko Kneževine Mona
           ko. Heroin stiže sa Korzike, trajektima koji tokom  leta redovno prolaze iz
           meÿu Korzike i Monte Karla. Niko ne proverava šta se u njih tovari, niti šta
           se istovara. Kako izmeÿu Francuske i Monte Karla nema  granice, droga, i to
           uglavnom heroin (delimiþno obraÿeni opijum), teþe preko te otvorene grani
           ce Monaka do  laboratorija u Francuskoj  ili, ako  je  veü  preraÿen  heroin,  di
           rektno u distribuciju.             *        . <• t> N? . ,
               Porodica Grimaldi bavi se krijumþarenjem droge veü vekovima. Buduüi da
           je princ Ranije postao pohlepan i poþeo da ubire velike koliþine ovako steþe-
           nih prihoda, princeza Grejs je ubijena u „automobilskoj nesreüi". Ranije je pot-
           cenio moü Komiteta, þiji je i sam þlan. Ulje u koþnicama „rovera" koji je prin-
           ceza vozila bilo je tako podešeno da je posle svakog pritiska koþnice odreÿena
           koliþina iscurela, tako da kada je došla do  jedne od najopasnijih  krivina više
           nije bilo ulja u koþnicama, pa je automobil preleteo preko kamenog zida, pao
           u provaliju duboku pedeset metara i potpuno se raspao.
               Operativci Komiteta 300 su uþinili sve što je moguüe kako bi sakrili isti-
           nu o ubistvu princeze Grejs. Njen „rover" i danas je u posedu francuske po-
           licije, pokriven prekri vaþem, smešten u prikolicu kojoj niko ne sme da se pri-
           bliži, a kamoli da je pregleda ili ispituje. Signal za smaknuüe princeze Grejs


                                          97
   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103