Page 100 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 100
100 lECENJE BIUEM
Upotrebljava se najbolje bela vin~, a ako droge imaju tanina (opore).
bolje je upotrebi ti crno vi no. Maceracija obicno traje oko mesec dana; po·
trebno je ce~cc mllckati da se ~ t o pOlpunije izvuku lekoviti sastojci droga.
Medicinska vina treba spravljali i cuvati u slaklenim sudovima u mracllom
i hladl1oll1 podmmu. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi pojedinih lekoviLih
vina iznesena su kod odnosnih droga.
Ka~ica, cicvarica, melem, kataplazma spravlja se na razne nacinc, ~ to
je opisano kod pojedinih biljaka.
Silno samlevena dmga u obliku brasna najceSce se popari s pOII'cbnom
kolicinom kljucale vodc da se dobije kasa zeljene gustine, konzislencijl!. IIi
se kuva s malo vode. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cisto bela lane no ii i VlI·
neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno meslO na telu ; nekad se sla\'lja
sto toplija, a nekad hladna kasica. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno
meslo, previje cistim platnom, preko toga se stavi loplo, vuneno platno (ka·
taplazma od lanenog brasna koja se primenjuje za lecenje zapaljenja lint f·
nih sudova, flegmona i apscesa).
Kasica od slaCice rzikako se rze sllle spravljati na visokoj temperatll ri,
jer bi se unistili enzimi i na taj nacin sprecili oslobodenje i dejstvo lekovi·
tog sastojka droge. Zato se ova kataplazma spravlja mesanjem slaeicinog
brasna s pOlrebnom kolieinom vode od 20 do 300 na obicnoj tempcraluri.
To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luka i drugih biljaka sa sum·
pornim heteruzidima.
Osim navedenih kasica za spoljrzu primel'nl, u knjizi su opisani i naClnt
o izradi kasa za w lulrasllju upolrebu. To je najeesce dijetalna hrana i lek
koji se krace iii duze kuva da bi se dobio sto sluzaviji proizvod: salep, ovas,
pirinac i dr.
Stari i oprobani nacin je spravljanje kasica u mleku umesto u vodi.
Ovo je potpuno opmvdano, jer i eisto mleko deluje kao dobro s'l'eds t~·o za
ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i slulmice. Fina emulzija mao
snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergisti, poma·
zu dejstvo sluzi lana, dunje, belog sleza, gaveza i drugih mucilaginoznih
droga.
Lekovite masti se najcesce izraduju digestijom biljnih droga u masnom
ulju, svinjskoj masti, vosku, lanolinu i drugim podlogama. Kod odnosnih bi·
Ijaka je opisan postllpak spravljanja. Masnu podlogu treba rastopiti na yo·
denoj pari, a isto tako, i digesliju u toploj vodi odredene temperature. Ma·
terije koje lako vetre, kao sto su etarska ulja i njihovi sastojci u mirisnom
bUju, dodajll se na kraju kad se rastopljena masa na pola ohladi. Masti mo·
raju biti sve:le, neu:lezene. Lekovite masti se izraduju u emajliranim, stakle·
nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra·
cnom mestu.
Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sastava droge, njenog fa r·
makodinamskog dejstva, terapijske svrhe i bolesnika. Doza je odredena ko·
!ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. Maksimalna doza je
najveca koIicina lelca koja se moze podneti bez znakova' nepodnosljivosti i
trovanja; minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre·
dena lekovito dejstvo; sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal·
ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJbo1je dejstvo.
