Page 95 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 95

IZRADA  1 UPOTREBA  BIUN IH  LEKOVA
                                                                                                         95

                Digeslija  je  CkS lrakeija  droga  odredene  usiLnjenosti  na  povi ~enoj  tern·
                        0
         peraturi  (40 -50 ).  Vr~ i  se  s  propisanim  ras tvaracem  jednako  kao  i  mace·
                               0
         l'acija.
                Perkolacija  je  kontinuirana  ekstrakeija  droga  odredene  usitnjenosti  na
         obicnoj  temperaturi  i  vriii  se  u  perkolatorima.  Za  izradu  ekstrakta  moraju
         se  upotrebiti  pel'kolaLOri  od  stakla  iIi  poreulana  80-100  em  duzine,  a  za  iz·
         radu  tinktura  mogu  se  upotrebiti  i  perkolatori  od  40  do  60  em  duzine.  Prema
         kolicini  droge  koja  se  mora  ekstrahovati  uzima  se  pri  izradi  ekstrakta  per·
         kola tor  odrec1enog  precnika:


                      do    100  g  droge  uzima  se  perkolator  precnika  oko  2  em,
                      do    300  g  droge  uzima  se  perkolator  precnika  oko  3  em,
                      do  1.000  g  droge  uzima  se  perkolator  precnika  oko  5  em.


                Perkolacija  se  vrsi  ovako:  propisno  usitnjena  droga  nakvasi  se  jedno-
         liko  odredenim  rastvaracem  (menstruumom),  tako  da  se  na  100  g  drogc  upo·
         trebi  40-50  g  rastvaraca.  Dobro  se  izmesa,  izgnjeci  i  protera  kroz  sito  (III).
         Zatim  se  lako  nabije  u  podesnu  bocu  ~ irokog grlica,  koja  se  moze  dobro  za·
         tvoriti,  i  ostavi  da  stoji  cetiri  sata  zasticeno  od  svetlo~ti.  Ovako  natopljena
         i  delimicno  nabubrena  droga  pl'otera  se  jos  jednom  kroz  sito  (III)  i  stavi  u
         perkolator.  Pre  punjenja  stavi  se  malo  pamuka  na  dno  perkolatora.  Punje·
         njt:  se  vrsi  s  malo  droge  i  pri  tom  lako  potresa,  tako  da  pre kola tor  bude
         dl'ogom  jednoliko  ispunjen.  Gornji  sloj  droge  malo  se  nabije  i  pokrije slojem
         hartije  za  filtrovanje  iIi  slojem  pamuka.  Na  dno  perkolatora  stavi  se  sta·
         klena  slavina  iIi  druga  naprava  za  otieanje  i  perkolator  vertikalno  pricvrsti
         na  stativu.
                U  ovako  priprernljen  perkolator  pusta  se  rastvarac  iz  podesno  name·
         stenog  rezervoara,  iii  se  u  malim  kolicinama  doliva  tako  da  droga  bude  uvek
        'pokrivena  slojem  1'3stvaraca  od  2  do  3  em  visine.  Rastvarac  mora  prolaziti
         kroz  drogu  veoma  lagano,  a  to  se  postize  laganim  ispustanjem  vazduha  kroz
         slavinu  na  dnu  perkolatora.  Kad  pocnu  izlaziti  prve  kapi  perkolata,  slavina
         se zatvori i dr-oga  ostavi da se maeeruje  12  sati.
                Posle  ovog  vremena  teenost  se  ispusta  tako  da  na  svak·ih  100  g  droge
         istece  5  kapi  u  minutu,  a  za  1.000  g  droge  najvise  60  kapi  u  minutu.  Isto·
         vremeno  se  iz  rezervoara  dodaje  u  perkolator  toliko  rastvaraca  da  se  nad
         drogom  nalazi  uvek  sloj  visok  2-3  em.  Perkolaeija  se  nastavlja  sve  dok
         droga  ne  bude  gotovo  potpuno  ekstrahovana.  Ekstrahovanje  se  vrsi  s  toli·
         korn  kolicinom  rastvaraca  da  se  dobije  onoliko  frakeija  perkolata  koliko  je
         za  svaki  pojedini  ekstrakt  odredeno.  Svaka  frakcija  perkolata  treba  da  bude
         po  tezini  priblizno  jednaka  kolicini  droge  koja  se  ekstrahuje.

               Tecnost  zaostala  u  drogi  ispresuje  se  i  sjedini  s  ekstraktnorn  tecnoscu.

               Ispitivanje  da  Ii  je  droga  dovoljno  ekstrahovana  vrSi  se  ovako:
               a)  Kod  alkaloidnih  droga:  odredena  kolicina  perkolata  koji  istece  pri
         zavrsetku  perkolacije  (a  koja  je  kolicina  naznacena  za  svaki  pojedini  ekst·
         rakt)  zakiseli  se  sa  2-3  kapi  razblazene  hlorovodonicne  kiseline  i  is pari  na
         vodenoj  pari  do  suva.  Ostatak  se  rastvori  u  5  eem  vode  i  rastvor  filtruje.
         Kad se  bistrom filtratu  doda 3  kapi  Majerova  reagensa,  filtrat  srne sarno  opa·
         lizovati.
   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100