Page 251 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 251

252                                                                              LIlCBNJI!  BIUIlM


                                            BUKVA,  BUKA,  BUK

                                      Fagus  silvatica  L.  -      Fagaceae


                Sumsko  drvo, visoko  do  35  m.  U zrelim  plodovima,  tzv.  bukvicama  ima
         20-26'10  susivog  masnog  ulja  eiji  je  sastav  sliean  maslinovom,  I'a  se  moze
         umesto  njega  koristiti  za  hranu  i  kao  podloga  za  lekovite  masti.  U  bukvi·
         cama  ima  fagina,  materije  otrovne  za  eoveka  i  domace  zivotinje.  Ponegde
         jedu  priene  bukvice.  Bukova  kora  se  upotrebljava  kao  taninska  droga.






           BUNDEVA, BELA BUNDEVA, BELOKORKA, DULEK, LUDAJA, BUCA


                                  Cucurbita  pepo  L.  -         Cucurbitaceae


                JednogodiSnja  zeljasta  biljka  sa  puzavim,  rebrastim,  bodljikavim  stab-
         Ijikama  dugaokim  do  10  m.  Ustovi osu  ogromni, srcolikii,  pLitki  petodelni,  po
         obodu  nazubljeni.  Cvetovi  su  zuti,  muski  su  krupniji  od  zenskih.  Plod  je
         ogromna  okrugla  boba,  teska  i  viSe  od  10  kilograma,  spolja  belo·sivkasta,  a
         na  preseku  narandzasta,  mesnata  i  soena;  u  supljini  su  semenke.  Cveta  jula
         i avgusta, a sazreva septembra-oktobra.
               Rasprostranjenost. -         Poreklom  je  iz  tropske  Ameri-ke.  Kod  nas  se  gaji
         u  bezbroj  sorti  po  vrtovima  i  po  njivama,  kao  meduusev  po  kukuruzu.
               Droga.  -     Zreo  plod  i  seme  (Cucurbitae  fructus  et  semen).  Seme  se  iz·
         vadi,  oeisti  od  vezivnog  tkiva,  opere  i  sto  pre  osusi  da  se  ne  pokvari.  Olju.
         steno seme se brZe pokvari  i  izgubi  lekovitost;  zato  treba Guvati  sarno  neolju·
         steno  seme,  dobro  zapakovano,  na  hladnom  mestu.
               Seme je belo,  sivkasto  iIi belo·zuckasto,  8-20 mm  dugaeko,  oko  10  mm
         siroko  i  2-4  mm  debelo,  pljosnato,  po  obodu  able  zadebljano,  jajasto  i  na
         jednoj  strani  zasiljeno.  Ljuska  se  sastoji  iz  dva  sloja:  spoljill  je  vrlo  tanak,
         hartijast  i  lako  otpada,  a  ispod  njega  je  debela,  zilava  ljuska  tamnije  boje.
         lspod  ljuske  je  vrlo  tanak,  mek,  zelenkast  tegumen,  vrlo  priljubljen  za
         semenu  jezgru  i  uvek  se  nalazi  na  oljustenom  semenu.  Je~ra se  sastoji  iz
         dva  mesnata,  masna,  belieasta,  plankonveksna  kotiledona.
               Sastav. -     U  semenu  na  jezgru  otpada oko UNo,  a  oko  24%  na  ljusku.
         U  celom  semenu  ima  oko  300/0  belaneevina,  38%  masnog  ulja,  smole,  se·
         cera, pektina  itd.  U uljanim  pogaearna  (posle  cedenja)  ima  oko  90/0  ulja,  5'10
         smole  i  dr.  Smola  je  lokalizovana  u  klici  i  zelenom  omotaeu  oko  semena
         aspod  ljuske.
               U  pulpi  (»mesu«)  ima  oko  93%  vode,  1%  belaneevine,  5%  bezazotnih
         ekstrakt·ivnih  materija, vrlo  malo  ulja,  karotenoida,  vitamina  C,  enzima,  mno·
         go  manganovih  soli  i  dr.
               Upotreba. -       Bundevino  seme  je  neotrovan  anthelmintik,  zbog  eega  se
         moze  davati  i  deci.  Odraslima  se  daje  oko  400  g,  a  deci  200-300  g  svefe
         oljustenih  semenki  isitnjenih  i  pomesanih  s  medom  da  ih  odjednom  pojedu.
         Po1a  sata  posle  toga  daje se  ricinusovo  ulje  za ciScenje.

               J3undevine  semenke  su  brana  i  poslastica  u  istocnim  delovima  Juga-
         ·slavije.
   246   247   248   249   250   251   252   253   254   255   256