Page 252 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

BUNIKA
253

Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. Sastoji se
iz 45% linoleinske, 25% oleinske i 300/0 palmitinske i stearinske kiseline.
Ulje je lako svarljivo, vi~e od 98'10. Upotrebljava se za ishranu i u indu·
striji.
Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet
su najhranljivije. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. Pecenc i ku·
vane bundeve su valna hrana za Ijude, a presne za do mace zivotinje.
Pulpa, presna i kuvana, i isceden sok koriste se poslednjih godina za
lecenje psorija~c. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki
dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu, slanu iii zasladenu, spravljenu na ra·
zne nacine da se bolesniku ne ogadi. Istovremeno suncanje, boravak na
moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje.
Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun·
deva, na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i
te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik, artriticna dijateza, hronicni ne·
frit.
Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko·
ko~irna 1-2 g, rnackama 20-30 g, psima 30-60 g, svinjarna 80-130 g, prerna
tezini. Stucano. serne se porne~a s brasnom, prekruporn i drugom stocnorn
hranom.
Narodna lmena: - Osirn spornenutih, evo jo~ nekoliko narodnih irne·
na: bela ludaja, bela tikva, beskorka, bugarka, budimka, budimlija, bun·
dava, bundevka, dulek. duganja, dugara. dumlek, zuta tikva, kabak, ludara.
rnacvanka, mekokorka. misiraca, pecenka, mska dinja, tikvanja, tikvelj, frio
genjaea, cuka.

BUNIKA

Hyoscyamus niger L. - Solanaceae

Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam, balan,
bana, baunika, bendeluk, blern, bIen, blnika, bonica, bun, bunica, bunjika,
bunjica, veliko bilje, voja, vojka, divlji zobnik, zubna trava, zubnjak, zub·
njaca, konjski zub, svinski bob, svinjarac, svinjorak, svinjorec, svirnjak,
trava od bunila, trava od zuba, uspavljiva trava, crvinc, crna bunika, cr-
vivec, crni zobnik.
Bunika je lekovita i otrovna, svuda rasprostranjena zeljasta biljka. Po·
stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. Skolska medicina i farmaceutska
industrija koriste list, rede seme o<i buniike .

• Govori kao da se bunike najeo«, kale se u nas za coveka koji govori
kojesta, bez srnisla i veze. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca, i
za njega kalu da . trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«, kao da je
poludeo.

Bunika je slovenska roc. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej·
stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. Koliko se meni cini, u Jugo.
slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . bunika« . On je primljen i u na~oj
farrnakopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. lunas i u svetu bunika
je dobro poznata kao otrovna biljka, sarno se u raznim krajevima razlicito
nazi va.