Page 247 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

248 LECBNJE BIU1!M

njime kiti, i nosi kad se ide te~kom bolesniku, zbog tega se daje da se one
pokvari .bogojavlJenska vodiea« ... itd. Narod, sasvim opravdano, upotreb.
Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema, pro-
tiv gasova, nadimanja i tegoba u organima za varenje, u obliku za~ina u je.
lima iii u obliku ~aja posle jela. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih
parazita, ~esto zajedno sa belim lukom, zatim za ja~e mokrenje, za izazi·
vanje boljeg apetita, za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka,
protiv zapaljenja bubrega, za uredivanje menstruacije itd. Nekad nije bilo
ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka, ne sarno suvog, vezanog u ki·
tieu vee i u vrtu, pa ~esto i u loncu, tako da su ga imale sve~eg preko cele
godine. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao
oficinalnu drogu. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu.
Narod ima veliko poverenje prema bosiljku, pa bi trebalo ispitati i ustano-
viti ~ta je u njemu madija, a ~ta stvarna lekovita vrednost. Bosiljak treba
prou~iti vee i zbog toga ~to se on, kao retko koja druga biljka, tako mnogo
spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. Ukoliko se kod nas ide vi~e
na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka.

Narodna Imena: ba~ilek, b~ulek, baselak, basiljak, basilje, ba~elak, be-
siljak, bosilek, bosilj , krupan bosiljak, bosiljak sarma~ , bosilje, vasleden,
den, mislodin, murtela, pitomi vesligen, faslid~an, fesligen, feslidan, fesli~an.

BRDANKA, MORAVKA, TRAVA OD MAJASILA

Arn,ica montana L. - Compositae

Brdanka je dugovecna biIjka, visoka 20-60 cm. Iz kratkog, valjkastog
i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii
viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Listovi su slo~eni u rozetu
pri dnu stabljike, duguljasto·jajasti, po obodu celi; listovi na stabljici su
sitniji, naspramni, po obodu malo nazubljeni.

RasproslranJenost. - Raste na siIikatnom, pe~~anom, humoznom i via·
~nom zemljiStu, na pasnjacima, livadama i ~umarna brdskog i planinskog
podrucja. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. Kod
nas je najvi~e ima u Sioveniji, koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji.

Berba. - Treba brati potpuno rascvetale, ali ne precvetale cvetne gla·
vice, ocistiti od crnih larva, ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro
zapakovane, jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age.
Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta.

Droga. - l. C vet. Sastoji se iz krupnih, zrakastih, ~ u ton a ran·
d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim, uzaruim, ~iljas tim, dlaka·
vim listiCima poredanim u dva reda. Jezicasti, zenski cvetici, koji se nalaze
po obodu cvctne glavice, dugacki su do 2,5 cm, a si'roki ako 4 mm; jezi·
~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi.
CveiBte je malo, pup~aslo, sitno jarnicasto i maljavo; na njemu su usadene
sitne, valjkaste, rapave ahenije zakieene belom, ~vrstom, krtom i v I a s a s·
t 0 un per n i com, zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a, kao
pamuk.