Page 246 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

BOSlUAK
247

Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice, tako
da se pocinje ve~tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti, jer divlja biljka ne
moze da zadovolji sve ve~u traznju ovih plodova, s jedne strane, za indu-
strijsku proizvodnju soka, a s druge, za farmaceutsku industriju. Iz zrelih
plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu
antocijanskih boja (od njih potice modra baja soka). Od ovog ekstrakta iz-
raduj u se drazeji za jacanje ocnog vida, jer povoljno deluje na vidni purpur.
Taj lek najvge tro~e vozaci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. Po~to
je taj lek patentiran i skup, najeelishadnije je piti cist, zdrav, neprevreo i
nefalsifikovan sok, jer je to najzdraviji napitak. Umesto soka svako doma-
~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica; kuvaju se kao
i svako drugo suvo vo~e. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upa-
trebljavati.

1. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice, dunjinog semena i
nane se pomesa. Tri s upene kasike ove sme~e popan se sa pola lJtra klju-
Cale vode, poklopi, ostavi 2 sata i pije mesta vode.

2. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze, sitnice, troskota i
rastavi~a se pome~a. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru
vode, ostavi 2 sata, oeedi i pije umesto vode.

3. Secerna balest (vid. mahune od pasulja, dudov list, dobricica i dr.).
Narodna imena: barovniea, boribnica, borovaca, borovinka, borovnjaea,
brosniea, brusovnica, burum, divo-grozje, ofinki, erna borovnica, erna ja-
goda.

B r usn i e a, ervenozrna borovnica, brasnjaca, brosniCak, brusnik, me-
cje grozde, strusljinke, crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.), u listu
ima gotovo iste sastojke, pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao
diuretik i za lecenje upale bubrega i besike.

BOSIUAK

Ocimum basilicum L. - Labiatae

Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e, toliko opevano u narodnoj,
pa i u umetnickoj poeziji. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. To
su evece i miris starijeg sveta. Bosiljak nije naSa biljka. Donesen je iz In-
dije. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama, ne sarno
kao evece u evecnjacima nego i na veliko, za destilaciju etarskog ulja. Cela
biljka je prijalnog mirisa, a m'ajv-Be I Ls,tovi. Ukusa je gorkog i ammat!cn~
Ijutog. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm, 1
za religiozne obrede. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba)
i susi u hladu na promaji. Sadrli eta r s k 0 g u I j a, tan ina, sap 0-
n ina i go r k i h mat e r i j a. Kolicina etarskog ulja nije velika - iz-
nosi svega 0,4 do 0,8% - ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom
ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola, linalola, eineola i drugih ant i-
s e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans, jer spreeavaju raz-
voj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. Tako se moze objasniti z.b~g
tega se bosiljak nosi na groblje, kad se ide mrtvaeu, zbog cega se pokoJnik