Page 257 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

258 LECENJI! BlUl!M

Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku, a otvorene glavice 12-14 nun.
Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. Cvetgte je oblozeno duguljastirn, dlaka-
vim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda.
Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezita-
stih evetica, a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni
evetici, dugatki do 6 mm. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do
20 mm i trozuba. Zuti evetiCi su petozubi.
M i r is a je slabog, svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga
melje. U k usa je gorkog i naljutog.

Prahk. - Samleven buhat je svetle, Zuckasto-sivkaste boje sa zelen-
kastim prelivom, slabo aromatitnog mirisa, gorkog i Ijutog ukusa. Droga
najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Upadljiva su mnogo-
brojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika, velika 30-45 mikrona, spolja grubo
bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. Ima sklereida, v I a k a n a 5 kalcijum-
-oksalatom, d I a k a u obliku slova T, Z 1 e z d a tipa kompozita i delica
e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. Ima
inulina, ali ne sme bi ti skroba.

Falslftkati. - Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. Naj-
tclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i
listova. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhim-
skih) i zelenih tkiva, zbog tega je viSe zelene boje. Samlevene dr~ke su sive
boje. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela.
Samleven evet od vratica, krasuljka, margarete i drugih slitnih kompozita
dosta je te~ko mikroskopski dokazati.

Sastav. - Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p ire-
t Tin a lip ire t r ina II, e i n e ri n a lie i n e r ina II. Droga ima
jo~ i eta r s k 0 g u I j a, 5 mol e, jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d.
a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretro-
lonom i metanolom.
b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske Ikiseline sa piratrolom
i metanoloru.
Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama ike-
tonskom alkoholu piretrolonu. Piretrin I je 2,5 puta aktivniji od piretrina
II, zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju
~to vge piretrina 1.
Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kise-
linom, a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikar-
bonskom kiselinom. Cinerolon je takode keto-alkohol, veoma blizak piret-
rolonu. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini.
Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. Pepela ne sme ostati vge
od 80/0.

Druge vrste. - Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysan-
themum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb.), a persijski od Chr. mar-
challi (Pyr. roseum Bieb.). Cevasti evetovi su iuti, a jezitasti su CTveni iii
r u i. i cas t i. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1.500 do 2.500 m i spusta se
do Kaspijskog mora, Jermenije i Persije. Dejstvo mu je slabije od naseg bu-
hata, zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene; danas SSSR gaji
sarno dalmatinski buhac.