Page 261 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 261

LECENJE  BIUEM
         262

         poslepeno  sve  fannakopeje  unose  beladonu  (velebilje)  kao  obaveznu  drogu
         i  njena  vainost  u  medicini  ni  do  danas  nije  opala,  nego  je  jo~  porasla.
                Naziv  Atropa  je  ime  jedne  od  tri  parke,  tri  mitolo~ke boginje  koje  po
         verovanju  starih  Jelina  seku  konce  na~eg zivota,  odredujuei  Cas  na~e smrti
         (atropos znaei  neumitan).





                                         TROVANJA  VELEBILJEM
                                                                                               ,

                Trovanja  velebiljem  nisu  retka,  kako  zivom,  taka  i  osu~enom biljkom.
         Najeesea  trovanja  su  slucajna,  nenamerna,  i  to  bobieama.  Deca  i  pastiri  po
         5umama  su  cesto  htve  til!  ukusnih  »pasjih  tre~anja« .  U  toksikolo~koj  Ii·
         teraturi  se  kao  klasican  primer  trovanja  bobicarna  velebilja  iz  neznanja  na·
         vodi  slueaj  kolektivne  intoksikacije  jedne  cete  francuskih  vojnika,  1825.  go·




















                       MJ()LA                      l':OKMAL'JA  ZEN ICi\                MIDRIlAZA



        dine.  Sto  ~ezdeset vojnika  na  vezbi  u  ~umi, umorni  i  zedni,  najedo~e se  jed·
        nag  lepog  toplog  septembarskog  dana  bobdca  velebilja  da  bi  ugasili  zed  i
        da  bi  se  osvezili.  Jedni  pomrese  u  najveCim  mukama  u  ~umi i  na  putu  za
        bolnicu, a  drugi prezivese posle stra~nih muka.

               I rna  i  namernih  trovanja  bobicama  velebilja,  najce~ee mlevenjem  i  po-
        tajnim  davanjem  u  crnoj  kafi  ili  crnom  vinu  da  se  ne  bi  osetio  neprijatan
        ukus  semena.
               Cela  biljka  je  vrlo  otrovna,  a  najvise  njen  koren.  Otrovnost  velebilja
        potiee ad  alkaloida,  cija  kolicina  u  biljci  zavisi  ad  soja  same  biljke,  zemlji·
        ~ta,  klime  i  drugih  okolnosti.  SveZa,  ziva  biljka  je  najotrovnija,  jer  sadrfi
        najvi§e  hioscijamina,  a  malo  ili  nimalo  atropina.  Suva,  a  pogotovu  dugo  cu·
        vana  i  dugo  kuvana  biljka  manje  je  otrovna  zbog  prelaska  hioscijamina  u
        atrapin,  koji  je  oko  6  puta  manje  otrovan.  Susenjem,  dugotrajnim  euva·
        njem  i  kuvanjem  <osobito  u  alkalnoj  sredini)  gube  se  alkaloidi,  jer  se  hi·
        drolizuju  (razlaiu).  Na  taj  naein  se  i  moze  objasniti  da  je  neko  mogao  po-
        jesti  i  po  nekoliko  bobiea  pa  da  je preziveo,  a  drugi  je  od  jedne  ili  dye  bo-
        bice  povraeao.  Prosecna  teziDa  osusene  bobice  je  oko  0,23  grama,  sto  znaei
        da  bi  u  jedan gram  isla oko cetiri  suve  ili  jedna  sirova  bobiea. J edna  bobiea
        ima  oko  1-2  mg  alkaloida.  Maksimalna  dnevna  doza  za  coveka  iznosi  oko
        1,5  mg.  Prema  tome,  vee  i  jedna  jedina  bobiea  prelazi  maksimalnu  dozu  at·
        ropina  i  moze,  dakle,  biti  skodljiva.
   256   257   258   259   260   261   262   263   264   265   266