Page 261 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 261
LECENJE BIUEM
262
poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu
i njena vainost u medicini ni do danas nije opala, nego je jo~ porasla.
Naziv Atropa je ime jedne od tri parke, tri mitolo~ke boginje koje po
verovanju starih Jelina seku konce na~eg zivota, odredujuei Cas na~e smrti
(atropos znaei neumitan).
TROVANJA VELEBILJEM
,
Trovanja velebiljem nisu retka, kako zivom, taka i osu~enom biljkom.
Najeesea trovanja su slucajna, nenamerna, i to bobieama. Deca i pastiri po
5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja« . U toksikolo~koj Ii·
teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na·
vodi slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika, 1825. go·
MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA
dine. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi, umorni i zedni, najedo~e se jed·
nag lepog toplog septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugasili zed i
da bi se osvezili. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za
bolnicu, a drugi prezivese posle stra~nih muka.
I rna i namernih trovanja bobicama velebilja, najce~ee mlevenjem i po-
tajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan
ukus semena.
Cela biljka je vrlo otrovna, a najvise njen koren. Otrovnost velebilja
potiee ad alkaloida, cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke, zemlji·
~ta, klime i drugih okolnosti. SveZa, ziva biljka je najotrovnija, jer sadrfi
najvi§e hioscijamina, a malo ili nimalo atropina. Suva, a pogotovu dugo cu·
vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u
atrapin, koji je oko 6 puta manje otrovan. Susenjem, dugotrajnim euva·
njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi, jer se hi·
drolizuju (razlaiu). Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao po-
jesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo, a drugi je od jedne ili dye bo-
bice povraeao. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0,23 grama, sto znaei
da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. J edna bobiea
ima oko 1-2 mg alkaloida. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko
1,5 mg. Prema tome, vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at·
ropina i moze, dakle, biti skodljiva.