Page 262 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 262

VELEBIUE  ILl  BELADONA                                                                       263


             Mo!da  su  i  ncke  !ivotinje uzrok  ~to se  co\"ek  polakomi ,  pre,'an  1  otruje
        beladonom,  j eT  Ie  veCina  t ivolin ja  manje  osell j iva  prema  l'elebiljLI.  COI'ek  je
        najosetijiviji,  za  njega  je  beladona  i  najotrovnija.  Otromost  \"elebilja  za  ra·
        zne  zivotinj.:  toliko  je  razliCita  da  je  nemoguce  uporediti  njego\"o  dejstvo
        prema  Coveku  i  domacim  zivotinjama.  Posle  coveka,  najosetljivija  bi  bila
        macka,  ptice  i  pas,  ali  i  medu  pticama  ima  razlike;  golub  je,  na  primer,  vrlo
        otporan. Maj mlln  je  mnogo  otporniji od  coveka. Magarac  i  konj  mogu  II  tOkli
        nekoliko  dana  dobijati  II  hrani  dnevno  i  po  jedan  kilogram  zelenog  mea  ve·
        lebilja  bez  2.I1akova  trovanja.  Ovca  i  koza,  a  isto  tako  i  mnogi  drugi  pre!i·
        vari  mog.0'da  jedu ,'clcbilje, ali  uginu ako  im  se alkaloidi  dajll  II  venu.  Kozje
        mleko  poslaje o/rovno  od  koza  koje  su  j ele  beladonu.  PuZevi  jedll  velebilje,
        njima  one  ugta  ne  ~kodi ,  ali  sami  postaju  otrovni  za  coveka.  Zec,  zamorce
        i  pacov  mogu  biti  hranjeni  iskljucivo  velebiljem  a  da  pri  tom  ne  pokazuju
        znake  trovanja,  ali  je  njihovo  meso  otrovno  za  coveka.  Zec  koji  se  hrani  ve·
        lebiljem  postajc  imun  i  moze  podneti  velike  doze  ove  droge,  oko  0,6  grama
        (Hekel).
              U  slucajevima  trovanja  iii  toksikolo~kih  ekspertiza  velebilje  se  moze
        dokazati  mikroskopski,  hemijski  i  na  zivotinjama.  Mikroskopom  treba  tra·
        ziti  celije  s  peskom,  delice  klltikule  i  dlake.






                                   TROVANJA  VELEBIUEM  U  NAS


              Ni  u  nas  nisu  relki  slucajevi  Irovanja  veZebiZjem,  11ajcefee  zrelim,  sIal'
        nim,  ukusnim  i  privlacnim  bobicama.  Meolltim,  0  tome  se  kod  nas  vrlo
        malo  zna.  0  Irovanjima  veIcbiljem  u  nas  za  sada  niko  ne  vodi  racuna.  NaSi
        studenti medicine ne uce botaniku ni  farmakognoziju,  pa zbog toga  i ne  mogu
        znati  ne~to vge  0  trovanju  biljem  jakog  fiziolo~kog  dejstva.

              Ranije se,  mt::dlltim,  na ove  predmete obracala veea palnja u  nas  i  stari
        lekari  su  vge  znali  0  biljnim  lekovima  i  0  bilju  uop~te. Uostalom,  ne  treba
        izgubiti  iz  vida  da  su  naSi  najcuveniji  botanicari u  Srbiji, losi! Pancie  i  Sava
        Petrovic,  bili  Zekari.

              U  zemljama  Zapadne  Evrope  medicinari  moraju  poznavati  valruje  Ie·
        kovito  i  otrovno  bilje.  Tako  se  i  mogu  objasniti  tacni  podaci  za  svaku  go-
        dinu  0  trovanjima  velebiljem  i  drugim  biljem  jakog  dejstva.

               Kod  nas,  medutim,  ako  bolesni'k  ne  umre  od  velebilja,  .skoro  redovno
        se  otpu~ta iz  bolnict::  be2- tacne  dijagnoze  iii  se  navodi  da  je  u  pitanju  »mla·
        dalacko  ludilo.c,  psihoza  i  sl.  Tek  u  novije  vreme  neki  mlac1i  lekari,  koji  su
        shvatili  velik  zdravstveni  i  prosvetarski  znacaj  proucavanja  narodne  medi·
        cine,  poceli  su  da  u  svojoj  svakodnevnoj  praksi  obraeaju  palnju  i  na  na·
        rodni  fivot  u  zabacenim  planinskim  gorovitim  krajevima.  Tako  je,  na  pri.
        mer,  klasicne  primere nenamernih,  slucajnih  trovanja  pastira i  goroseca  zre·
        lim  bobicama  velebilja  u  okolini  Pirota  (Bonjinci)  opisao  dr  Kostadin  Tri·
        ckovic.

               Sirokom  anketom  i  neposrednim  belezenjem  u  narodu  u  raznirn  na·
        ~im krajevima  u  toku  vBe  decenija  do~ao sam  do  zakJjucka  da  je  broj  tro-
        vanja  velebiljem,  ·na  zalo.st,  u  nas  mnogo  veei  nego  ~to  sam  to  ranije
        mislio.
   257   258   259   260   261   262   263   264   265   266   267