Page 267 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 267

268                                                                             LECi!NJi!  BIUi!M


          ill  iznad  peci  do  sooe.  AIm  je  vreme  toplo  i  suntano,  mole  se  susiti  i  na
          SUDeu  nanizano  na  kanap  i  obe§eno  ispod  strebe.  Debelo  korenje  se  mora
          U2du!  raspor.iti  da  bi  se  §to  pre  osusilo.  Uopste,  beladonu  treba  sto  pre
          osu§iti,  jer su  njeni  lekoviti  sastojci  nepostojani  u  vlalnoj  drogi.  Ako  se  is·
          kopano  korenje  ostavi  na  gOmili,  sporo  i  nebatno  su§i,  vla!n.o  zapakuje  i
          cuva  na  vla7.nom  mestu,  one  brzo gubi  alkaloide,  a  time  i  lekovitu i  trgovin·
          sku  "rednost,  uplesrrivi  se ,i  mora  se  uni§tiIti,  jer niko  nete  da  ga  kupi.  Ovo
          su glavni  razlozi  zasto  je na§a  droga  iz  nekih  krajeva  bivala  lo§a,  iako  se  od
          davnina  zna za  nju, a  j  mi  smo odlazili na ta  mesta  i  brali  beladonu i  u  njoj
          nalazill  velik  procenat  lekovitih  sastojaka.  Zato  se  na  ove  okoir!osti  mora
          obratiti  najveea  pamja.
                Iz istib razloga beraci  bilja  ne  treba  da  cuvaju  velebilje  kod  kute,  nego
         ga  treba  §to  pre  prodati,  pre nego  sto  pocne  vlalno  i  ki§ovito  jesenje  i  zim·
         sko doba. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu), zbog cega se  mora
          dobro  pakovati  i  cuvati  na  suvom  mestu.
                Od  3  kg  sirovog  dobija  se  oko  1  kg  suvog  korena.






                       ZASTITA  I  RAZMNOZAVANJE  VELEBILJA U PRIRODI


                ProuCavajuci  godinama  beladonu  po  nasirn  brdskim  i  planinskim  su-
          mama,  nasli  smo  prave  divlje  plantale ove  valne  lekovite  biljke,  najvge  na
          mestima' gde  je  okupat.or  sekao  surne  i  gde  su  bili  veliki  pozari  za  vreme
         rata,  a  jo§  vi§e  susne  1946.  i  1947.  godine.  Pravilo  je  da  na  pofari§tirna  irna
         najvise  i  najbolje  beladone.  Prema  tome,  mi  smo  .jmal.i  velikih  kolicina  ve·
         lebilja  nekoliko  posleratnih  godina,  dok  na  pozari§tima  nije  izrasla  suma.
         Zato  treba  raciollaJno  eksploatisati  biljku:  ne  kopati  rnlado  bilje  i  na  onirn
         mestirna  gde  ga  malo  ima;  glavu  sa sitnirn  korenjern  vratiti  u  zemlju;  gJavu
         U2du!  raseci  1Ia  onoliko  delova  koliko  na  njoj  ima  pupoljaka  i  rasaditi  na
         rastojanju od 50  em.  Tako  ce se na goJorn  pozaristu za  nekoliko  godina  imati
         prava  plantala  beJadone  u  prirodi.  Velebilje  je  vrlo  valna  lekovi·ta  biljka,
         zbog  cega  se  u  rnnogim  zemljama  (naroeito  SAD)  sve  vise  gaji.  U  nas  su-
         mari  treba  da  razrnnozavaju  j  gaje ovu  biljku,  jer  ce  od  nje  imati  vecu  ko-
         rist nego od §umskog drveca.
                Farmaeeutska  industrija  svake  go dine  trali  desetine  vagona  ove  droge
         za  ekstrakeiju  hioseijamina.  U  apoteci  se  od  velebilja  izraduju  razni  galen-
         ski  preparati.

                Preporuke,  napomene  i  opomenel  -            Cela  bilj'ka  je vrlo  otrovna,  pa  se
         zbog  toga  velebiJje  ne  sme  upotrebJjavati  u  domacinstvu  i  ne  sme  ga  biti
         u  domacoj  apoteei.  Od  velebilja  smeju  spravljati  lekove  sarno  farmaeeuti  u
         apotekama  i  industriji  lekova.
                Deca  i  trudniee  ne  smeju  brati  velebilje,  a  ostali  posle  branja  moraju
         dobra  oprati  ruke  toplom  vodom  i  sapunom.
   262   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272