Page 265 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 265
LECENII! BILJEM
266
kanskih brda i plan ina. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza, zatim u Iranu
i zapadnim Himalajima, a na jug se pros tire do severne Afrike.
lugoslavija jc godi,tama posle rata bila u svetu najveci izvoznik prvo-
klasnog velebil;a, jer ;e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih
na;guk ih sllma, a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak
i daje list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo;aka va'i.nih za ekstraklivnu far-
maceulsku induscriju (SAD, Zapadna Evropa).
KAKO IZGLEDA VELEBIUE? - OPIS BIUKE
Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. Iz mnogoglavog rizoma s mnogo-
brojnim, krupnim, razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih raz-
granatih stabljika, visokih 1-2 m. One su gusto obrasle tamnozelenim m-
cern. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla, od kojih je jed a n vel i k, a
d rug i m a Ii. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. Cvetovi su
pojedinacni, izbijaju ·iz pazuha Iistova. Kruniea je ·krupna, velioine naprst-
ka, lepa tarnnoljubicasto-nasmeda, na bazi bleua; rede je kruniea zutosmede
boje. Velebilje eveta preko eelog leta. Plod je vrlo lepa, sjajna zelena bobica.
Kad sazri, Dna ;e crnomodra. Bobica je mnogosemena, socna nakiselo-slat ka,
ukusna (ali vrlo o/rovna), veliCine vi~nje; irna tamnoljubicast sok. Dole je
bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. Semenke su okruglaste, mrke,
sitne, svega do 2 mm u precniku, po povr~ini rapave.
PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA
Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona ko-
rena i jo~ viSe !ista velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova.
Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke, najvge u
Englesku, !taliju, SAD, Holandiju, Franeusku i druge zemlje Evrope
i Amerike.
Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist
osobito gorosece s mnogo deee, tako da za prodano bilje kupuju hleb, odelo
i obucu.
Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. Bra-
njem velebilja ne ~kodi se ~umi, nego se ~uma tim leci, jer je velebilje sum-
ski korov. I jo~ nesto. Da bukva, hrast, bor i drugo drvece stasaju za secu,
treba cekati covekol' vek, i to vek stogodi~njaka. A velebilje se svake godine
moze brati pa da se nc unisti. Prema tome, i velebilje je ocit primer i do-
kaz da i korov moze biti koristan.
Eto zbog cega se ovaj opasan, smrtonosan korov nasih ~uma danas
gaji u SAD i Zapadnoj Evropi.
PRIMESE I FALSIFlKATI
Zbog nepoznavanja i nerazlikovanja, neobave~teni i nestrucni biljari
cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). Ova impozantna zeljasta
-..I