Page 265 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 265

LECENII!  BILJEM
         266

          kanskih  brda  i  plan ina.  Ima ga  4 u  ostaloj  Evropi  do  Kavkaza,  zatim u  Iranu
          i  zapadnim  Himalajima,  a  na  jug  se  pros tire  do  severne  Afrike.
                lugoslavija  jc  godi,tama  posle  rata  bila  u  svetu  najveci  izvoznik  prvo-
          klasnog  velebil;a,  jer  ;e  okupator  popalio  i  posekao  hiljade  hektara  naSih
          na;guk ih  sllma,  a  velcbilje  baS  tu  nalazi  optimalne  uslove  za  svoj  razvilak
         i  daje  list  i  koren  Sa  Jlajvise  lekovitih  saslo;aka  va'i.nih  za  ekstraklivnu  far-
         maceulsku  induscriju  (SAD,  Zapadna  Evropa).



                           KAKO  IZGLEDA  VELEBIUE?  -                   OPIS  BIUKE


                Velebilje  je dugovecna  zeljasta  biljka.  Iz  mnogoglavog  rizoma  s  mnogo-
         brojnim,  krupnim,  razgranatim  korenjem  izbija  jedna  iii  vi~e  snainih  raz-
         granatih  stabljika,  visokih  1-2  m.  One  su  gusto  obrasle  tamnozelenim  m-
         cern.  U  svakom  pr~ljenu ima  po  dva  lisla,  od  kojih  je  jed a n  vel i k,  a
         d rug i  m a Ii.  Listovi  su  10--30  em  dugacki  i  do  15  em  ~iroki. Cvetovi  su
         pojedinacni,  izbijaju  ·iz  pazuha  Iistova.  Kruniea  je  ·krupna,  velioine  naprst-
         ka,  lepa  tarnnoljubicasto-nasmeda,  na  bazi  bleua;  rede  je  kruniea  zutosmede
         boje.  Velebilje  eveta preko  eelog  leta.  Plod  je vrlo  lepa,  sjajna  zelena  bobica.
         Kad  sazri,  Dna  ;e  crnomodra.  Bobica  je  mnogosemena,  socna  nakiselo-slat ka,
         ukusna  (ali  vrlo  o/rovna),  veliCine  vi~nje;  irna  tamnoljubicast  sok.  Dole  je
         bobica  oblozena  ~elenom petozubom  ca~icom. Semenke  su  okruglaste,  mrke,
         sitne,  svega  do  2  mm  u  precniku,  po  povr~ini rapave.




                          PRIVREDNI  I  DRUSTVENI  ZNACAJ  VELEBIUA


               Farmaeeutska  ekstraktivna  industrija  godi~nje  tro~i  stotine  vagona  ko-
         rena  i  jo~  viSe  !ista  velebilja  za  proizvodnju  atropina  i  drugih  lekova.
               Jugoslavija  godgnje  izveze  desetine  vagona  ove  vaine  biljke,  najvge  u
         Englesku,  !taliju,  SAD,  Holandiju,  Franeusku  i  druge  zemlje  Evrope
         i  Amerike.
               Od  branja  velebilja  u  na~im ~umovitim krajevima  imaju  znatnu  korist
        osobito  gorosece  s  mnogo  deee,  tako  da  za  prodano  bilje  kupuju  hleb,  odelo
         i  obucu.
               Velebilje  je oko  stotinu  puta  skuplje  od  bukovog  i  dmgog  drveta.  Bra-
        njem  velebilja  ne  ~kodi se  ~umi, nego  se  ~uma tim  leci,  jer je velebilje  sum-
        ski  korov.  I  jo~  nesto.  Da  bukva,  hrast,  bor  i  drugo  drvece  stasaju  za  secu,
        treba  cekati covekol'  vek,  i  to  vek  stogodi~njaka. A  velebilje  se  svake  godine
        moze  brati  pa  da  se  nc  unisti.  Prema  tome,  i  velebilje  je  ocit  primer  i  do-
         kaz  da  i  korov  moze  biti  koristan.

               Eto  zbog  cega  se  ovaj  opasan,  smrtonosan  korov  nasih  ~uma danas
        gaji  u  SAD  i  Zapadnoj  Evropi.



                                         PRIMESE  I  FALSIFlKATI


               Zbog  nepoznavanja  i  nerazlikovanja,  neobave~teni  i  nestrucni  biljari
        cesto  beru  list  vinobojke  (Phytolacca  americana).  Ova  impozantna  zeljasta

                                                                                                          -..I
   260   261   262   263   264   265   266   267   268   269   270