Page 263 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 263

264                                                                              LECENJE  8[UEM


                 Srecom, veCina  trovanja velebiljem se  nije  zavr~avala smrcu.  Osim  toga.
          ~to nije od  manjeg znataja. izuzev  nekoIiko  slutajeva kriminalnih  trovanja iz
          koris/oljublja.  sva  ostala  su  bila  iz  neznanja.
                 U Bosni  su  pre i  pasle  rata  zabelezena  kriminalna  trovanja  (nasledstvo,
          miraz)  samlevenim  osu~enim zreIim  bobicama velebilja  kuvanim  svakodnevno
          u  crnoj  kafi.  Ali  su  to  sasvim  izolovani  slutajevi.
                Slut ajnih  trovanja  bobicama 1ma,  naprotiv,  vrlo  mnogo.  veCinom  iz  ne-
          znanja.  CuvajuCi  stoku  na  ~umskim pozarBtima  i  krtevinama  (gde  uvek  ima
          mnogo  velebilja),  deca.  zedna  i  gladna.  prevare  se  i  pojedu  poneku  bobicu.
          IIi jedno' drugo  zatikuje i  onaj  najmanji  u  eobanskoj  drufini.  da  pokafe  da
          nije  kukavica  i  mali.  za  inat  pojede  jednu  ili  vge  bobica.
                Ne manji broj  trovanja je i mec1u  goroseeama. dakle. mec1u  odraslim  lju-
          dima.  Na  primer,  u  Gvozdatkoj  reci  na  GQeu,  pred  rat  nekoli'ko  goroseta  jc
          umrlo,  jednog  su  na~li  treceg  dana  blizu  u~ca pored  lbra,  a  drugog  eetvrtog
          dana  blizu  Kraljeva,  nedaleko  od u~ca lbra u  Moravu.  Obojica  su  prenesena
          u  besvesnom  stanju u  bolnicu.  Bili  su  potpuno  izobliteni,  ispoganjeni.  Takva
          straviena  trovanja  belde  svake  gudine  u  planinama  saradnici  lnstituta  za
          proucavanje  lekovitog  bilja  j  lnstituta  za  farmakognoziju  u  Beogradu.

                U  istoenoj  Srbiji,  osobito  po  selima  oko  Bora,  zabelezio  sam  1954.  god.
          slueajeve  medikamelltozniiz  trovanja.  ali  ne  bobicama.  nego  korenom  vele-
          bilja.  To  su  jedinstveni  slueajevi  na  Balkanu.  Da  bi  iz  sebe  isterali  .venin«
          (otrov),  seljaci  iz  Krivelja.  Zlota.  O~trelja. Sarbanovca  i  drugih  sela  piju  .vo-
         dicu«  u  kojoj  je  danima  bio  potopljen  koren  »jarba  naroda«  (Iuda  trava).  A
         vel1in  (jed.  sekiraciju)  [reba  svaki  eovek  bar  dvaput  godgnje  iz  sebe  da  is-
         tera:  . Ako  ne  crknem.  ako  mogu  da  izdrlim.  posle  mi  je  nekoliko  meseci
          lak~e i  podmladim  se.«
                Medutim.  uvo  nimalo  bezazleno  narodno  .podmlac1ivanje«  koristi  se  i
         u  kriminalne  svrhe.  Najce~ce  se  nekad  zena  ovim  .Ietenjem«  oslobac1ala
         znatno  mlac1eg  muza  koji  se  bio  upustio  u  nedozvoljene  odnose  s  mladom
         snahom  soldatuSom.  Na  ova  kriminalna.  veoma  podmukla  hronitna  trovanja
         prvi  mi  je  (1954)  obratio  pafnju  dr  Petrovski.  dugogodgnji  upravnik  bol-
         nice  u  Boru.  Nije,  is tina.  znao  koja  je  biljka  u  pitanju.  ali  mi  je  podrobno
         i  tacno  opisao  karakteristicne simp tome  trovanja.  tako  da  mi  je  olak~ao rad
         po  tamo~njim selima da  brzo  doc1em  do  »eudotvornog  korena«  i  naeina  kako
         ga  rnatrone  spremaju  da  ,.izlece«  nesta~ne muzeve  i  nepokorne  zetove  (svoje
         sinove  ovako  nikad  ne  »Ieee«).

                lako  je  dosad  prikupljen  bogat  materijal  0  raznovrsnoj  nepravilnoj
         upotrebi  velebilja  u  narodnoj  medicini.  ipak  se  pretpostavlja  da  ima  i  dru-
         gih.  dosad  nepozllatih  nacina  upotrebe  i  puteva  trovanja  iz  neznanja  i  neo-
         bave~tenosti. a  mozda  i  iz  koristoljublja.

               Zdravslvel10  prosvecivanje  naroda  mora  biti  vecita  i  stain a  briga  svih
         zdravstvenih  pos/enika.  U  rukama  lekara.  apotekara  i  veterinara  velebilje
         je  spasonosan  lek,  a  kad  ga  upotrebi  neznalica  iIi  zao  covek,  to  je  eesto
         5111rtonosan  olrov.  Prema  tome,  svima  nam  je  dliZnost  i  obaveza  da  se  pro-
         tiv  ove  nemani  borimo.  Kad  sc  tome  doda  da  stotine  porodica  planinaca  i
         brital1a  s  mnogo  dece  zive  od  branja  Ii~ca i  vaitcl1ja  korenja  ve/ebilja.  onda
         jo~ vge  ima  razloga  da  se  ovoj  tako  vaznoj  medicinskoj  biljci  obrati  veea
         pafnja  i  da  SP.  osvetli  iz  svih  aspek_ata.
   258   259   260   261   262   263   264   265   266   267   268