Page 263 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

264 LECENJE 8[UEM

Srecom, veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. Osim toga.
~to nije od manjeg znataja. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz
koris/oljublja. sva ostala su bila iz neznanja.
U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo,
miraz) samlevenim osu~enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno
u crnoj kafi. Ali su to sasvim izolovani slutajevi.
Slut ajnih trovanja bobicama 1ma, naprotiv, vrlo mnogo. veCinom iz ne-
znanja. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima
mnogo velebilja), deca. zedna i gladna. prevare se i pojedu poneku bobicu.
IIi jedno' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. da pokafe da
nije kukavica i mali. za inat pojede jednu ili vge bobica.
Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. dakle. mec1u odraslim lju-
dima. Na primer, u Gvozdatkoj reci na GQeu, pred rat nekoli'ko goroseta jc
umrlo, jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra, a drugog eetvrtog
dana blizu Kraljeva, nedaleko od u~ca lbra u Moravu. Obojica su prenesena
u besvesnom stanju u bolnicu. Bili su potpuno izobliteni, ispoganjeni. Takva
straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za
proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu.

U istoenoj Srbiji, osobito po selima oko Bora, zabelezio sam 1954. god.
slueajeve medikamelltozniiz trovanja. ali ne bobicama. nego korenom vele-
bilja. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. Da bi iz sebe isterali .venin«
(otrov), seljaci iz Krivelja. Zlota. O~trelja. Sarbanovca i drugih sela piju .vo-
dicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). A
vel1in (jed. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da is-
tera: . Ako ne crknem. ako mogu da izdrlim. posle mi je nekoliko meseci
lak~e i podmladim se.«
Medutim. uvo nimalo bezazleno narodno .podmlac1ivanje« koristi se i
u kriminalne svrhe. Najce~ce se nekad zena ovim .Ietenjem« oslobac1ala
znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom
snahom soldatuSom. Na ova kriminalna. veoma podmukla hronitna trovanja
prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. dugogodgnji upravnik bol-
nice u Boru. Nije, is tina. znao koja je biljka u pitanju. ali mi je podrobno
i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. tako da mi je olak~ao rad
po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako
ga rnatrone spremaju da ,.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje
sinove ovako nikad ne »Ieee«).

lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj
upotrebi velebilja u narodnoj medicini. ipak se pretpostavlja da ima i dru-
gih. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neo-
bave~tenosti. a mozda i iz koristoljublja.

Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih
zdravstvenih pos/enika. U rukama lekara. apotekara i veterinara velebilje
je spasonosan lek, a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek, to je eesto
5111rtonosan olrov. Prema tome, svima nam je dliZnost i obaveza da se pro-
tiv ove nemani borimo. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i
brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. onda
jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea
pafnja i da SP. osvetli iz svih aspek_ata.