Page 400 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

KOLA
401

Kon~in~inu, Kolumbiju, Meksiko i dr. Mestimi~no se sve vge gaje ili, bolje
reci, ve~ta~ki razmnozavaju. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao.

Berba. - Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja, sernenke i'l:-
vade iz ~ure i su~e. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn
mcu brifljivo zapakovane da bi 'stigle u Evropu ~to manje promenjene. Je·
dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. Drvo
ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. Jedno drvo
daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje.

KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI?

Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha .il!i d~vljeg kestena,
k
obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ 0 til e don a (Cola
acuminata). Kotiledoni su veorna tvrdi, po povr~ini ne~to malo rapavi, n e-
jed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni, okrugla~ti, duguljasto-tetvoro-
strani iii obratno jajasti. Duga~ki su 20-40 mm, a 15-30 mm ~iroki, plan-
konveksni, na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. U donjern delu nalazi
se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. Svefe iii
stabilizovano seme je bela do run~asto, a na obi~an na~in su~eno je tarnno-
mrko, a na prelomu je crvenomrke boje.

Oporog i nagorkog ukusa, bez mirisa. Svefe seme je opoI'ije i gor~e
nego osuseno.

KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA

Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv, on bi raz-
nokola-drvece nazvao plantae bellicosae, jer se zbog njih vode ratovi. Do-
nedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike,
postojbine raznih vrsta 'kola, do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo
rode i daju kvalitetne kola-orahe. To su privredni ratovi. Radi se .ispod
zita«, ali se pri tom sredstva ne biraju, sarno da se d~e do cilja.
Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. Da-
nas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture
kole, jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju.

PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE

Za sve stanovnike Zemljine kugle, a pogotovu za one u tropskim nez-
dravim krajevima, gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od
dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti,

upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna-
~aj, jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom.