Page 399 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 399
400 LECI!NII! BlUHM
' Ovaj eliksir neke apoteke namiri~u cimetom, t1umbimm, vanilom ili
drugim aromaticnim drogama, ~IX> sve zaYisi od ukusa potro~aCa.
3. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pome~a se sa 90 g obicnol?
sirupa. Umesto sirupa moze se upotremt i med, mali nov iii neki drugi si·
rup po zelji potro~aca. Pije se po jedna ka~ika posle jela.
4. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog ekstrakta pome~a se sa 80 g najbolje
prepece lk e, lozovace iii vinjaka od 55% alkohola. Pije se po jedna kafena
ka~icica triput dnevno pre jela.
5. Tecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece
apoteke po propisima farmakopeje. Sadrzi oko 1% kofeina. Pije se po pola
kafene ka~icice triput dnevno pre jela.
OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE?
Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. Kola 1ma 1-2,5% k 0 f e·
ina i oko 0,07% teo b rom ina, koj,i su delimieno slobodni, a delom
vezani. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. Po
Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri·
likom su~enja semen a na 'k 0 f e in, g Ii k 0 z u i ok 0 I a - c r v e nil o. Go·
dine 1896. Burkelo je vrelim 900/ .. nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu
kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·sterilizovane i osusene kole dobio
beli ekstrakt, kao da je radeno sa sVeZim semenkama, za razliku od do-
tada~njih mrkocrvenih ekstrakata. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sve-
ze neobojene, skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo
drukciji od osusenili. Crnci zapadne tropske Afr.ike brizljivo Cuvaju sveze
semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili bi-
ljaka iz porodke Marm1taceae. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie
ostala sveza, jer staru, mrku, prevrelu kolu crnci bacaju, ne upotrebljavaju.
Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac
i zatim ih osu~ili; ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze, jer
su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje komp-
leksa ·kolatin-kofeina. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele,
a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto, ali ne mrkoorveno, kao
sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. Goris 1 SevaJije (1908)
izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin, koja se pret·
vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. God·ine 1911. Goris je izo·
lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. Obe ove fenolske
materije imaju osobine flobatanina.
Kola inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina, kolakatehina i kola-
-crvenilo, oko 30'10 skroba, malo saharoze, enzima, betaina i malo masti.
GDE RASTE KOLA-DRVECE?
Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike, odakle su pre·
nesene u Indiju, na J avu i u Brazoil, na Madagarskar, Maurici~us, Cejlon, u
