Page 395 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

396 LECBNIE BIUEM

kog ukusa, zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gor-
ka lonika i slomahika. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0), koko-
tac (Melilotus otticinalis), razni ka~uni (Orchis), lazark1nja (Asperula odo-
rala), micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr.

Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina, vodnika, zdralika,
zutka, iuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, no-
ktec, orlov nokat, p~enicica, 5vinduh.
Slicnog mirisa i ukusa, hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus al-

tissimus Thuill. (zuta zdralji'ka, veliilci zuti kokotac, mala pototna gra~ka) j
M. alb us (Mcd.) Desr. (bela kominika, idraljika, beli kokotac).

KOLA

Cola vera ·K. Schwn. i Cola acuminata Schott. et End!. - Sterculiaceae

KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU

Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu
stalnog proucavanja narodnog iskustva, pre svega, prirodnih proizvoda koje
je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina.
Narodno iskustvo, klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro
zdravlje, ne sme se potcenjdvati. Da su helci 5 manje oholosti i potcenji-
vanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I,,;kova naroda druge boje koze, ne
bi se moralo vekovima cekati, kao, na primer, na kolu sve do kraja pro-
slog veka.

MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU

Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin·
ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po·
cinju od nas. To je uskogrudo i netacno. Svaki narod je ~iroko koristio i da-
nas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. Na primeru
kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i
vremena kako nije trebalo raditi.
Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. U tropskoj Af·
rici kola ima ogromnu va'lnost. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od
najdavnijih vremena. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu, ana im
je moneta, kao kod nas dinar, i sluii im za raznovrsne verske i druge ob·
rede i svecanosti. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r,
ne oseeajuei umor, teret, glad, zed. NoseCi ogromne terete na glavama, de·
setine kilometara na dan, crnci .stalno zvaeu svezu kolu d usled toga postaju
neobicno izdrzljivi, ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je
belcu uvek bio ncshvatljiv.
Suvu, mrku, prevrelu oni neee podiei sa zemlje. Bern i fva6u sarno
potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem
poznavanju hemijskog saSlava kole, a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. To
je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo,
farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll