Page 404 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 404
KOPRIVA, VELIKA KOPRIVA, URA
405
KOPRIVA, VELIKA KOPRIVA, ZARA
Urlica dioca L. - Urticaceae
K~riva je ?osadan, ,;vima dobro poznat, prezren korov pO prljavim i
zapustemm mcstlma, najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima
upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«, kao sto varosani
!rose spanae, Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva
i najzdravija hrana.
Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem, sam list, cela nadzemna bilj-
ka u cvetu iii sarno karen. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur·
ticae folium). Zato njega treba brati.
Sastav, - U listu dma tan ina, mnogo so11 (IS-2oot. pepela) i hi 0-
r of i I a, rnravlje, sireetne i maslacne Idseline, karotena, fitosterola, Iecitina,
mnogo viotamina C i K, sluzi, voska i Jcremene ,kiseline. U svojim ZaTama
kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10.000 mg 'lare
i peku. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu ko-
prive proti v secernc bolesti.
Upotreba. - Kopriva je narodni Iek, preventivno sredstvo i hrana. Ce-
nili su je jos Rimljani. Caj od koprive daje se protiv proliva, belog pranja,
krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta·
ninsko dejstvo). Caj iii alkoholni ekstra,kt iz trave (hel'be, nadzemni deo
biljke) ili, jos ce~cc, iz korena upotrebljavaju se za porast kose, protiv opa-
danja kose i proliv peruti. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kop-
riva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma, iSijasa i neuralgije.
Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja, verovanja, sujeverja 1 obicaji,
koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti.
Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I i-
s t a. Treba brati sarno mlado, soc n 0, z d r a V 0, celo lisce po suvom
i Iepom vremenu kad se digne rosa. Treba ga brati u korpe i ne nabijati
ga, nego rastresito !ito pre preneti u susaru, na tavan, u sobu Hi negde dru-
gde pod krov, pa sto brie osusiti u tankom sloju, cesto prevrcuCi, 'da osu-
seni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. Koprivu ne treba brati u blizini
naselja i pored puteva gde ana, inace, najcesce raste,. jer je tu cesto zaga-
dena mdkracorn i izmetom i moze doCi do teskih zaraza.
Pred ovaj rat, a .narocito za vreme rata, vrseni su ogledi na labora·
torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive, a jos viSe sa nje-
nom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). Rezultati su bili vrlo povoljni. Da-
nas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za
vadenja hlorofila, koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne ane-
mije, a i protiv drugih anemija. Hlorofil iz kopnive .uspeSno se daje protiv
raznih zaraza, poremecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija
nastalih posle prirnene duboke radioterapije. Hlorofil iz koprive povecava
snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu; zato se poslednjih godina daje
kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Rahitienoj deci koju
zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D)
daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee, jer je pnimeceno
da onda deca mnogo brie ozdrave.
