Page 488 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

MORAe
489

Morae irna rnesnat koren. 5mb1jika je valjkasta, razgranata, visoka 1-2
m. Listovi su igli~asto·koncasto deljeni kao u miroc1ije. Uop~te, morae li~i
na miro($iju, ali je -krupniji, razgranalli~i, snazniji i veei. Cvasti su udruzene
u guste i veH-ke !ititove na vrhu stabla oj ogranaka. Cvetovi su zuti. CeIa biIjka
je jakog i prijatnog rnirisa, !ito se bolje oseti kad se medu prstima rastrlja.
Ukusa je sIatkog i vrlo aromatlienog. Zato morae mestimieno kod nas na.
zivaju »sIatka mirotlija«. Lo~ije vrste poznaju se po Ijutom i gorkom ukusu
i manje prijatnom mir.isu; n}ih treba odba01ti.

Gajenje. - Malo je toplih zemalja koje ne gaje morae. Kod nas se naj.
vge gaji u Vojvodini. Seje se u martu na rastojanju 40x40 em. Na jedan
hektar potrebno je oko 7 kg semena, a rodi oko 1.500 kg suvog ploda. Morae
trazi dubokll, dobru zemlju i mnogo toplote. Treba birabi suncan polozaj
zaWeen od hladnih verrova. Gaji se kao trogodgnji usev.
Berba. - Bere se zreo ,plod, ali ne odjednom, jer na stabljiei ima zre·
lih i zelenih ~titova, koj'i su Ikasnije cvetali. Plod je zreo kad se na njemu
pojave sive pruge. Zrele ~titove odrezuju makazama rano izjutra, dok jo~
ima rase, pazeei da se ne omlate, i na aSllre oj,]j na ponjave razastru da ha
sllneu 'pDtpllno sazru. Polovinom oktobra odreze se eela biljka i ostavi na
suneu iIi na ta vanu da dozri.
U k usa je vrlo prija lnog, slatkog i aromaticnog, ami r i s a je tao
kode pI1ijatnog, svojstvenog i aromalienog.
Koren maraca. - Izvesne sorte moraca irnai'u vrlo krupno korenje i
zadebljanja na dnu stabljika, pa se to upotrebljava slieno eeleru. Od Ita·
lije na zapad svaka domaCica bar jedanput nedeljno konislli ovaj morae, bilo
presan, bilo da ga kuva kao povrce, samog i·Ii u smesi sa drugim povreem.
Lgce maraca. - Morae izbija vrlo rano ojz zemlje, pa je on u nasim
topli:m kraje\'ima prvo zeleno povrce i zeleni zacin. U na~im primorskim
gradovima gotovo preko cele zime proda}lI se vezice mladog 19ca maraca.
Kor.isti se i kao zacin i kao zeleno povrce.

Svi organi lIloraca su sIal ki i rnirisni.
industrija Iikera i desertnill aIkolloInih i bezaIkohoInih pica koristi sve
vge moraca za pro.izvodnju najraznovrs11lijih napitaka i sredstava za uz;.
vanje.
Narodna imena: anason, divlja miTodija, komora<\ kopar, koramae, mi·
roc1ija krupna, morae, I'!loraea, ,pitomi morae, razijan, sladki anis, sladki ja·
nez, sladki janu~, slatkoi kopar, slatlci morae itd.

MASTIKA

Mastika Hi rakija anasonlija (u Grckoj »uzo«) pravi se od slatkog mer
raea koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole masti.ksa,
tako da rakija dobije svojstven miris jukus. Kad se ova rakija stavi u vodu,
voda pobe/i kao mleko i Ifazvjja se svojstven miris.
Mastikll eene i svakodnevno tro~ razni narodi u toplim krajevima,
o50bito oko Sredozemnog mora, a najvise muslimani od Gibraltara do In·
donezije. Dobra spravljena mastika je vrIo prijatan ·i kOl'i>5tan napitak pod
uslovom da se umereno tro~i. jer irna 'sva blagotvorna svojstva moraea.