Page 492 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

MRAZOVAC, VOCAK, JESl!NJI KACUN .. .
493
uzrokuje ponavljanje deobe hromozoma, ~to dovodi do stvaranja dzinovskih
celija Cije jedro, prekomerno povecano, prestaje da bude sposobno da se
deli i konacno degeneri~e. Poliploidiju prouzrokovanu dejstvom kolhicina
prvi su poceJi koristiti cvecari i povrtari. Pomocu kolhicina su dobijeni tet·
raploidni obliei od diploidr ih biljaka koje su normalno nastale oplodavanjem
ovuluma zrneem polena k.:Jji ima isti broj n hromozoma, broj svojstven i
karakteri.stican za svaku vrstu. Ak·o se ovaj broj hromozoma udvostruci,
sjedinjavanjem dva seksualna elementa prO'izveUe se urnes to diploidno jed·
ro sa 2 n, tetraploidno jedro sa 4 n hromozoma, ~ to predstavlja polaznu
tacku jedne tetraploidne biljke. Kao rezultat poliploidije pojacavaju se i iz·
vesna svajstva: biljke postaju snalnije, evece i IiSce krupnije, boje eveca fi·
vlje i lepse itd.
Kolhicin, slieno x·zraeima, uretanu, iperitu, podofilinu i nekim dru·
gim mitoklaznim supstancijama deluju destruktivno na celije; zbog toga
su ove supstaneije nazvane radiomimelicnim agensima. U stalnom trazenju
leka protiv raka pomiSljalo se na pr:imenu ovih sredstava koja bi, eventu·
alno, mogla zaustaviti razvoj kaneerazn~h tumora. Kolhicin se pokazao efi·
kasan protiv eksperimentalno izazvanog tumora na miSu i na nekim dru·
gim zivotinjama, ali je zbog svoje vrlo velike otrovnosti odbacen u terapiji.
Osim toga, holhicin sprecava mitozu ne sarno neoplaznih celija vec i nor·
malnih.
Ono sto nije uspelo 5 kolhicinom izgleda da je donekle po~lo za rukom
upotrebom k a I ham ina, koji je isto taka jak karioklazan atrov, ali je
za coveka 10 pula manje otrovan od kolhicina, tako da mu terapijska doza
nije taka bliska toksicnoj ·kao sto je slucaj s kolhicinom.
Poslednjih godina pocinje se 'llpotrebljavati spolja za lecenje raka koze
'0,5 0 / kolhaminova mast. Najbolji rezultati, navodno, dobijaju se pI'i lecenju
0
raka koze u pocetnom 5tadijumu.
Kolhio'na i srodnih alkaloida ima i u drugim vrstama mrazovea: Col·
chicum lati),olium S. S., Colchicum speciosum Stev., Colchicum arenariwn
W, K. i dr.
Kako mrazovac izgleda? - M r a z 0 v a e iii va c a k je domaca leko-
vita, otrovna, dugovecna, zeljasta biljka koja raste po vlaznim i planinskim
livadama u Srednjoj i juznoj Evropi. Cveta krajem leta i pocetkom jeseni,
a seme sazreva tek iduce godine uleta. Krajem leta iIi pocetkom jeseni,
osobito u septembru, citave livade se aboje divnim Ijubieastoruzieastim eve·
tom (aka 10 ern) ovog otrovnog korava. U prolece izbije Mce koje liei na
krupan zumbul. Cvet podseca na safran, i kod nas ga mnogi brdani nazi·
vaju »jesenji safran«. Duboko u zemlji leZi bela krtola sliena luku, 1Z koje
u jesell izbije evet, a u prolece li~ce, visoko 15 do 20 em, Plod je trostrana
eaura velieine sitnijeg oraha,
Gajenje. - Da bi seme .imalo klijavost, treba ga brati tek u avgustu
kad fiziolo~ki potpuno sazn. Poseje se u jesen na mracno mesto gde u toku
zime i rano u prolece proklija. Mlade biljke se u prolece rasaduju na stalna
mesta na rastojanju 30 x 30 em.
Berba. - U junu i julu seku se jos zatvorene, pozutele, bezmalo zrele
eaure na hartiju, razastru na sunee iIi na tavan i kada potamne i raspuknu
se, kad seme potpuno dozri, zdrabe se i seme kroz res.eto proseje. Sem~

mora biti potpuno zrelo, suvo, zdravo i eisto. U eauri ima VIse od 100 semenkl,