Page 491 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

492 LECENJE BlUEM

Korist je v i~es truka od ove seoske radinos'fjj. Sakupljanjem semena mra-
zovca siroma ~no domacinstvo zaraduje da kupi . hleb i opanke« za celu go-
dinu i za sve ukucane. Branjem vocka planinci Ieee svoju livadu od ot-
rovnog b;lja, korova.

ZASTO KOD NAS NE TREBA CAJIT! MRAZOVAC?

Dok druge zemlje, osobito industrijske, u kojima se vrSi ekstrakcija
alkaloida kolhicina, a u novije vreme i kolharnina, vrse opsezma ,proucavanja
o mogu6nosbi plantaznog gajenja mrazovca na velikim povr~inama da bi
podmirile potrebe svoje industrije ,i da oi sprecile uvoz semena mrazovca
i odliv deviza, mi to sve ll1e moramo cill1iti, jer kod na's mrazovac pokriva
desetrine hiljada hektara najboljih livada i pasnjaka, Kod nas se ne sakupi
ni milioniti dec semena od divljeg mrazovca,
Tako je, pored ostalog, na Kongresu Medunarodne farrnaceutske fe-
deracije u Parizu 1953. god. u Sekciji za ioStra~ivaJl1je medioinske flore celo
jedno popodne raspravljano 0 uvodenju mrazovca u kulturu. Izno~ene su
velike teskocc oko klijanja semena mrazovca, a isto tako da treba viSe go
dina da prede da se dobije nekJi mali i neznatan pI1inOoS. RentabiInOoSt gao
jenja je minimalna prema opstoj oceni naucnika Zapadne Evrope i Severne
Amerike, koji su godinama pokusavaH da pI1ivedu u kulturu ovu divlju bilj-
ku i da nadu optlmalne uslove gajenja rad; prDlizvodnje maksimalne koli-
cine semena sa jedinice povrsine.
Medutim, kad sam im saopstio da S'\l u Jugoslawji, a isto tako i u
drugim balkanskim zemljama i na Karpatima l:ivade mestimicno formalno
»zarazel1e«, obrasle ovom otrovnom i lekovi,tom oiljkom t~ko gusto kao da
ju je neko posejao, odustali su od namere gajenja, i danas sve seme mra-
zovca na svetskom trlistu potice od di\'lje biljlke.

UPOTREBA MRAZOVCA U NAUCNOJ MEDICINI I BIOLOCIJI

Iz semen a, rede rlz krtole, vadi 5e k 0 I h oj c i n, a u no\'ije vreme
kolhamin. Daje se sam alkaloid kolhicin kao specificno analgeticno sred-
stvo protiv akutnog napada u log a (gihta), jer otklanja belove i vatru.
Kolhicin je kapilarni otrov. To je jedan od najotrovnijih alkaloida; terapij-
ska doza je svega 0,001 grama. U veeoj do2li izaziva jak proli-v, jer dejstvuje
na krvne kapilare creva. Posle dufe upotrebe izaziva kumulaciju (nagomila-
vanje), jer se sporo izluouje iz organ<izma, zbog cega treba bi1i oprezan. Po
java dijareja (proliva) znak je pocetka trovanja i opomena da treba pres-
tati 5 dalj,im davanjem kolhicina.
Proucavanja 0 dejstvu ,ko'lhlaina u lecenju uloga (.pooagre m gihta)
bila su povod Distenu (Dustin) da otk,rije njegovu moe da na pol a puta
zaustavi mitozu (razmnozavanje eelije deobom) 1li karioJcinezu. Kolhi-
cin je tip tzv. miloklaznih otrova. Pod uticajem rastvora kolhicina
deoba hromozoma nije pracena njihovom podelom na dYe jednake grupe.
ledro se nenormalno uvelicava, a da se pri tome ne deli. Na taj 'nacin se
broj hromozoma u jedru udvostruci. P'f(x:\uieno dejstvo ot·rova (kolhicina)