Page 494 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

MRAZOVAC. VOCAK. JESENJI KACUN . ..
495

je vrlo strog. tako da je u celoj zemlji sakupljano sarno zrelo seme. Kolil:i-
na alkaloida kretala se oko 1 %. Seme je bilo homogeno kako u pogledu
krupno~e tako i boje i cistoce. Na taj nacin Jugoslavija je postala poznat
i priznat izvoznik kvalitetnog semena mrazovca.

. Mel1ut~m, rasformiranje GUNRAL-a i stvaranje ve~eg broja republickih
1 samostalmh preduze~a za lekovito bilje, osobito poslednjih gOdina (ima ih
oko 40!. dovelo je do nerazumne i besomucne unutra~nje konkurencije mel1u
d?maCim preduze~ima i do osipanja kadrova, osobito poznatih strucnjaka
biljara (gotovo SVI farmaceuti su napustili preduze~) . Ta duboka kriza na-
~eg biljarstva osetUa se i na rnrazovcu i pogor~ava se iz godine u godinu.

Godine 1965/66. opet je naglo poraslo .interesovanje za mrazovac. Cene
su iz dana u dan rasle, tako da je te godine pri kraju berbe kilogram se-
men a mrazovca placan oko 30.000 starih dinara.

U zelji za brzom zaradom, i beraci .i trgovoi nisu pazili na kvalitet. Svako
je lezio da ga ima ~to vge.

Ekipe InstitUia za proucavanje lekovitog bilja, radeti na proucavanju
medicinske flore lIa planinema Bosne, Crne gore i Srbije, uvek su skretale
pai1nju, a osobito poslednjih godina, da se ne sme brati zeleno seme mra-
zovca, jer se zbog primesa ovog nezrelog semen a dobija nekvalitetna droga.
Medutim, cini se da je retko ko po~tovao ovo pravilo.
Ova korisna obaveslenja ·su davana zato da se na~a droga ne kompro-
mituje u inostranstvu i da ne izgubimo svetsko trliSte.
Medutim, sve je bilo kasno. Na~i susedi su nas potisnuli izvozom kva-
litetnije droge postojanog sastava. Socijal-isticke zemlje izvoze lekovito bllje
iz jednog jedinog centra.
Saznavsi u inostranstvu, krajem 1965. i pocetkom 1966., da je intere-
sovanje farmaceutske industrije za seme mrazovca naglo poraslo radi eks-
trakcije kolhicina, odmah smo obavestili sva na~a izvozna preduze~a da bla-
govremeno organizuju berbu i otkup ove droge.
RadeCi na farmakogeografskom proucavanju spontane medicinske flore,
nase ekipe su za dYe poslednje decenije otkrile ogromna i bogata nalaziSta
mrazovca u Jugoslaviji. gde se mogu sakupiti vagonske kolil:ine semena, do-
voljne za podmirivanje ckstraktivne industrije u svetu. Ti podaci se svake
godine daju na uvid i koriScenje na~oj pri,vredi.
Godine 1966. nas izvoz bio je uspe~an. Medutim, ve~ tada je prime~eno
da droga nije uvek bila homogena. Uzimani su uzorci iz otkupnih stanica.
Istovremeno smo brali zrelo i zeleno seme mrazovca radi i.spitivanja i kon-
trole kvaliteta.
Naredne, 1967. godine droga je bila lo~ija. Razlog je bio ovaj: oceku-
juci da ce se ponoviti veoma visoka cena iz 1966, branD je manje-vise zeleno
seme. Ne~to zbog zasicenja svetskog trlista mrazovcem iz berbe 1966, a ne-
sto i zobg losijeg kvaliteta nase droge (primedba iz Francuske i Izraela), nas
izvoz je 1967. znatno opao, pa zbog toga i otkup i cena. Nastupila je kriza
mrazovca, znatni gubici i -nepoverenje zbog loseg poslovanja.
U toku nekoliko posleratnih godina i 1966, u vremenu najve~e traznje
semena mrazovca, nasi biljari i izvoznici su pokretali pitanje vadenja kr-
tola ove bilj ke. Mi smo ih odvracaU iz vise razloga. Prema Briselskoj medu-
narodnoj konferenciji, farmakopeje propisuju sarno seme, jer on~ ima kon-