Page 495 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

496 LI:.CI!NJI! BlUl!M

stantnu kolicinu alkaJoida, za razliku od krtole u kojoj postatak alkaloida
zavisi od vremena berbe; osim toga, u toku cuvanja kolieina alkaloida brzo
opada. Berba sernena je bolja i zato ~to se time biljka ne ungtava, ~to nije
slueaj pri vac:!enju krtole.
Na osnovu rezultata analiza veceg broja uzoraka semen a mrazovca iz
raznih krajeva Jugoslavije moze se zakljueiti da se postotak alkaloida (kol·
!".icina) 'mleba u prilieno §irokim granicarna.
N" ma surnnje da na sadrzaj alkaloida utieu, pre svega, nasledna svoj·
stva same biljke, a zatim i spoljni einioci.
Mec:!utim, neosporna je einjenica da i vreme berbe, tj. zrelost semena
irna veliki uticaj na kvalitet droge. To se jasno vidi i u onim slueajevima
gde je sa istog mesta branD zrelo i zeleno seme. U zelenom i nedozrelom se·
menu naaeno je II proseku za 400/0 manje alkaloida (kolhicina) nego u zre·

10m.
Prema tome, smeju se brati sarno pozutele, skoro zrele eaure, zatim ih
treba ra~iriti u sasvim tankom sloju na debeloj hartiji na tavanu na pro·
maji i 10-15 dana ostaviti da u njima sve seme dozri, tj. da eaure pota·
mne, osu~e se i raspuknu, tako da iz njih sve seme sarno od sebe lako is·
padne.
Branje zrelog semen a je garancija za dobijanje kvalitetne droge. Zele·
no seme je sitnije, lak~e, svetlije i neujednaeene boje. ~to sve zajedno UIDa·
njuje organolepticka svojstva droge.

MRAZOVAC U NARODNOM ZIVOTU

Evo §ta piSe 0 mrazovcu jedan na§ zaboravljeni pisac u SVOID vrlo za·
nimljivom delu Glavl'lije bi/jc u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba,
objavljenmn u Beogradu 1912. godine . .
Ova vrlo zanirnljiva knjiga, jedinstvena te vrste kod nas - dan as to·
liko retka da je tesko doci do nje - irna viSe od 250 stranica. Autor nije
dao svoje ime, nego se pOlpisao Nisevljani,~. Neki misle da je to bio poznati
profesor gimnazije u NiSu Pavle Sofrie, a drugi da je ree, takoc:!e, 0 ngkom
profesoru botunike f)uri llicu koji je umra u Beogradu 1913. dakle, godinu
dana posle ~tampanja ove knjige. Bice verovatno eitalaca ovih redova koji
ce moci da nas obaveste ko je zapravo bio »NiSevljanin«.
Na stranici 165. pi~e: . Mrazovac (Colchicum autumnale L.), mrazovnik,
mrazova sestrica, vocak, jesenji kaeun, nevciga, sukundedova trava; ruski:
moroznik, zimovik, zimovit; poljski: zjelenik. - Jelinski mit kazuje da je ca·
robnica Madea skupljajuci za devet noc; razne biljke da podmladi Ezona,
oca svog muza Jazona, od earobnog leka upustila na zemlju jednu kap i da
je otuda postala ova biljka. JeHni je nazivahu ,efemeron', tj. otrov koji za
jedan dan ubija. I doista, ovo je jedna od najprimarnljivijih, ali i najotrov·
nijih biljaka. Francuzi je nazivahu gola gospoaa i gospoaa bez kosulje, a

Nemci gola devojka, a to zata sto u jesen cveta bez liMa, .i tek narednog
proleca tera lisce i donosi svoj rod. Zbog te anomalije u srednjem veku
nazivahu je sin pre oca. Nemci je jos naz;ivaju ,i nesuvremenom, po~tJo cveta
u jesen, kad se ostalo bilje predaje zimnjem snu, I nas narod drli taj rna-