Page 518 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

OKSAUIA KISBUNA
519

6. Tinklura: 20 g .isec.ka'Dog odoljena prelije 5e u t~ -sa 100 g razbla·
zenog alikohola (700/lt'nog). drZi 8-10 dana edce me~aju6i i procedi. Uzima
se 20-30 kapi na kocki ~ecera s vodom, najbolje pre .spavanja.
7. Elarna linklura ex! odoljena se .izrac:1uje na snean naein, sarno ~to
se umesto ~istog a1kohola uzme 70 g ailkohola i 25 g etta.
Obe tinkture, a pogotovo etamu, treba euvati dobro zapu~ene na hlad·
nom mestu i daleko od vatre.

OKSALNA KISELINA IE VRLO OTROVNA

Oksalna kiselina je vrlo .rasprostranjena u prirodi. Od nje po1Jiee sla·
bija ·ili jaka kiselost ne\()ih nasih bilja,ka ikoje se zbog tog iUkusa tako ina·
zivaju: kiselica, kiseljak, kisela soca .i sl. Oksalna ~iselina je dvobazna organ·
ska kiselina, COOH-COOH. Od sV'ih organskih kiselina ana je najjaea (kao
kiselina), a i najotrovnija. Oksalna kiselina se ne upotrebljava za lek. testo
se 'kod nas naziva »so za Ci~cenje« iJld »kiseUna za ci~cenje« i sl. i zbog tog
naziva dolazi do zablude, neispravne upotrebe i otrovanja. Tako je pre rata
jedan skopski kujundZJ:ija poslao ~egrta u apoteku da kupi »so za ciScenje«,
popio i IUn1ro, jer je on mislio na gorru so za ciScenje (1'rotiv zatvora). a
apotekar, videci segrta svog suseda kujundiije, dade mu oksalnu kJiselinu
za ci§cenje srebrnog j zlatnog naikiota. Oksalna kiselina ima siroku i razno-
vrsnu pI1imenu u hem.iji i industrijd, aId nije lek, nego olrov.
O\()salna kiselina St' na];azi. u bilju slobodna, poluvezana (u obHku kise·
lih soli, najcesce kao kalijurn okiseli oksalat) i vezana (najtesee kao potpuno
nerast'vorljiva so kalcijurn-ok-salat).
Najopasnija za zdravlje ii zivot coveka je slobodna dksalna kiselina.
Kalcijum·oksalat, po~ to je potpuno nera5otvoTljiv, uopste nije skodljiv jer se
ne resorbuje ni u zelueu ni u erevima.
Slobodna, a osobito poluvezana oksalna k:iselina (u oblilm kalijum ki·
selog oksalata: COOH-COON) javlja se 050bito mnogo u biljkama roda
Oxalis i Rumex, nesto manje u spa n a c u (Spinacia oleracea), u mobo}
ki d1i grozdboji (Phylolacca decandra), u kiselom zdravcu (Geranium ace to·
sum), u ra:m1im \'rstama roda Rheum, 05Obito onom koj:i 5e gajd kao povrce
tzv. rabarbara (Rheum rhabarbarum), J.edeno cveee (Mesembryanlhemum
crystallinum) i dr. Sol n j a e e (Salsola, Salicornia, Sueda) koje rastu na
zaslanjenom zemljiStu pored mora i na slaotinama u Vojvodini ·i na Ovcem
polju u Makedoniji imaju oksalnu ki'sellinu vezanu na natri'jum.
I neke gljive imaju oksalne kiseliine. U dlakama leblebije ili nauta lei.
cer arietinum) ima slobodne oksalne ikiseline.
Oksalna kiselina deluje ne sarno lokaJlno, kaustieno, sUeno drugim ki·
selinama (na primer, kao trovanje jakom, koncen1rovanom sireetnom kise·
!inom tzv. »gromesencijom«), vee ona .ima i jedno drugo, ne manje opasno
svojstvo. Oksalna kiselina se resorbuje, 'U1Jija u nasem organizrnu, veliuje se
na kalcijum, s njim daje pobpuno illerastvorljivo jedinjenje, i na taj DattO
ga talozi i time smanjuje .kolieinu, koncentraciju kaloijum·jona u krvi, zbog
cega nastaje opasno oboljenje dekalcitikacija. Ova se eesto javlja u osoba
koje stalno i svakodnevno trose hranu sa mnogo slobodne Hi poluvezane
oksalne kiseline (neki dijetaloi koji jedu 2-3 pu1a dnevno spanac).