Page 522 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 522
ORAH
523
sanje, reumaNzma (u kupke) d dr. U Ustu ima vitamina C, pa se u obliku ~ja
pije zimi protIiv skorbuta; U.st .se staV'lja u lrupke zbog prijatnog rnirisa
za drafenje koze.
Slicnog sa:stava i upotrebe je i smrta, smreka (Picea excelsa Lam.).
ORAH
Juglans regia L. - Juglamdaceae
Orah raste samoniklo ili polusamonilkllo od jugoistoene Evrope cIo Ja-
pana. Impozantno drvo, visoko do 25 m. Sadi se kod nas zbog masnih i
vrlo ukll'Snih s erne n 'k i iz 1kojih se vadi mas n 0 u 1 j e za jew (Oleum
Juglandis, 55-60'10) ri zbog skupocenog drveta kaje se mnogo tra14 i eeni u
rezbariji i f1nom stolarstV'll. Na Ba:I-kanu, naroeito jmnam, raste cti·valj i
poludivalj po sumama. Golovo svi delovi bi>Jjke, osobito nezrele Ijuske sa pia-
da, mladi listovi, drvo i korenje, s ,luze jos uvek po
nasim srromasnim krajevima za bojenje vune, pamuka i dr. (sa ferosulfa·
tom, »zelenim kamenom. iii »kare-bojam« dobija se lepa, postojana erna
boja). Zelenim ljuskama moze /)e bojadisati i drvo. Svi delovi biljlke kad se
trljaju, na vazduhu posmede, pocme i oboje prste tamnom, mrko-crnom
bojom koja se tesko skida. Na toj osob1nd se osn~va izrada takomanog _0 r a·
h 0 v 0 g u I j a. za mazanje koze pre suncanja da bi ,ge sto pre pocrnilo
(nezrele Ijuske kuvaju se u ,pari u ulju; prJ tom se doda malo arnonijaka).
Sveto drvo Jupitera (Jovis glans), orah je jos u antIioko doba cesto upotreb-
ljavan u medicini i kao i danas sLu2iio ·narodu za leeenje i u druge svrhe. Si·
renju oraha iz juzne Evrope ria sever najvise je doprineo Karlo Velliki nare-
divSi obavezno sadenje OI:aha. i ostalili voCaka na driavnim imanjlima.·
Sablranje. - U j~u i julu bero se paZljivo po suvom vremenu zdravi,
neozledeni, soeni, mladi; 'zeleni listovi i suse bez prevrtanja u vnlo tankom
sloju. Ozledell'i, na zemlju otpali, ,gtan illi u jesen brani 'Distovi su neupo-
trebljivi.
"
Droga. - Liske su oko 13 em dugacke, oko 6 em Siroke, duguljasto-ja-
jaste, kratko siljaste, malo asimetticne, Ikrute i krte, zelene iLi zeleno-mrke
boje. Imaju kratku drsku. N e r vat u r ali s k e j e per a s t a. Od glav-
nog nerva se odvaja oko 12 sporednih. Po obodu su liske eele. Uk u s a su
oporog, nagorkog i neprijamog, a mririsa malo aromatJicnog.
Sastav. - Orahov list sadrii ako 0,300/0 cvrstog eta r s k 0 g u 1 j a
zuekaste boje, minsa na katran; tan ina, gal Jl e i e lag n e k i s e 1 i-
n e; jug 1 and ina, materije ljutog i gorkog ukusa; jug 1 0 n a (oksi-
-naftohinonal, supslancije koja na vazduhu prelazi u oksijuglon Iiilii ctiaksi-naf-
to-hinon; inozitola, gume i idr.
Sveze lisee sadr)::i vge svih o"ih sastojaka nego osuseno, a stare i
dugo cuvano vrlo malo iIi nista.
Upotreba. - Kao i Ijuske, >tako je i .usee mnogo bolje upotrebiti odmah,
jos dok je zeleno i sveze, za iznrdu sirupa, eks1rakata i drugih galenskih pre-
