Page 519 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

520 LI!CI!NJl! BIUJ!M

Oksalna kiselina deluje i Ikao ugljenmonoksid (CO). veruju6i se na he-
moglobin (ervena boja 'krvi) i dajuCi postojano jediinjenje karbok5iherno-
' globin ~trovanj e 5vetle( im gasom, gasovima iz fiurune, peCi <kad je
potpuno zatvorena, te nema promaje, vazduha sa kiseonikom ko}i potpomare
sagorevanje).
Osobama koje su se otrovale oksalnorn kiseli-
nom "Ii cobanciCima koji iz dosade po vasceli dan
jedu 'kiseliou, kiseljak Hi zecju soou, treba ispi-
rati stomak razblalenom krecnom vodom (Aqua cal·
cis) nabavljenom u apoteei.
Od velFkJih doza oksalne loiseLine nastaju znaci
slabosti cirkulacije, a od manjih trovanja javljaju
se znaci 0~te6enja bubrega ~krv u mokra6i), pojava
belancevine (albuminurija). t~ko i smanieno rno-
krenje, a izuzetno i prestanak mokrenja.
Biljke sa oksalnom kiselinom izazivaju simp-
lOme naruSavanja pravilne, nOl'malne izmene soli u
Ilasem organizmu. Ova pojava je i kod nas dosta ceo
s ta, ali 0 tome izgleda da malo ko zna niti vodi
rafuna.
Navodimo lIleke biljke koje su kod nas vrlo ras-
prostra,njene, irna ih svuda, svakom su 'pristupacne:
Kiseljak, kiselica, sitni kiseljak (Rumex aceto-
sella L.) je v.i~eg(){lii§nja zeljasta billj'ka kIselog uku-
sa, pogotovo dok je jo~ sasvim mlada. Stabljika je
visoka 15-50 em, uspravna i ra:zgranata. Listovi
su sitni i kopljastIi. Cvetovi su sitni, crvenkasti,
grupisani na sitrum granCieama. Cveta od aprHa
do 'kraja 'leta. Raste na neobradenom zemIji~~u, naj-
vi~e na smkatInoj (kdseloj) podlozi, po peskovitim su-
vim poljima.
Veliki kiseljak, krupna kiselica (Rumex ace-
tosa L.) je VIi~godi~nja zeljasta biljlka, v.i:soka do
I m. Lis,tov.] su kopljasti. Cvetovi su ervenkasti iii
zuckasti. Raste na vlafnom kiselom sinka~nom ze-
mlj-iStu.
KISELICA I ostale vrste roda Rumex (~tavolji) sadrte
oksalne kiseline alJi. manje od prethodne dYe.
U soku kiseljaka ima do 1,3"10 kalijum kiselog oksalata. Zbog toga su
svi ki-seljaci i raznt: vrste ~tavolja o~rovne. Najces6e stradaju cobanci6i, oso-
bite kad ga jedu na prazan zeludae. U ratovirna i g1adnim godi!llarna bivalo
je oj masovnih trovanja ovirn biljkama, jer nije bilo druge hrane. Biva i
trovanja ovaca, krava i svinja.
I kisela dete/ina (vid. Zecja soca) irna oksalne IciseLine.
Urnes to spanaca moze se upotrebljavati lrist od bra 5 n j en i k a
(Chenopodium bonus fJenricus L.) i k op d v e (Urtica dioica L.), jer su
is-lo taka zdrava hrana i, sta je najvalnije, ne sadrte aksalne kiseline pa ih
svi magu jesti. Do XV veka, dok Arapi ll'isu sa Tstoka preneli u Evropu spa-
nac, upotrebljavali su bramjemk i druge vrste lobode .j koprivu.