Page 541 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

542 l.ECENJE BIUl!M

PIMENT, NAJKVIRC, KLINCICEV PAPAR, NAJGVIRC,
KARANFIL-BIBER

Pimenta officinalis Berg - Myrtaceae

Vrlo lejXl, do 12 m visoko <l:rvo, iz Srednje i trop8ke Amel'i'ke, gde se
i gaji kao i u drugim 1ropskim zemljama radi mrri~lj.avog ploda, pozna tog
u prometu po navedenim imenima. Upotrr"ebljavaju se jo~ zeJeni plodovi

velicine krupnog bibera, jer ISU aromatiOniji cd zrelih. U njima ima 3-4,50/0
etarskog ulja, u kome je, kao i u karanfilieu, glaVDi sastojak fenol e u g e-
n 0 I, zbog kojeg i piment Jma 'Veliku antisepticlru moe. Upotreb1java se
kao zdrav i vrlo koristan uni'Verzalan aromatican za6in i ·stomahik.

PIREVINA, PIRIKA, PIROVINA

Triticum repens L. (=Agropyrum repens Beauv_) - Gramineae

Pirevina je dosadan d Zillav korov jXl njivama i \>1laZnim poljima. Ri-
zorn je vrlo· razvijen; biljka lSe uglavnom rizomom razmnoza-va i tako zako-
rovljuje .polja i nanosi ~tete .na~oj poljoprivredi. Pirevina je trajna zeljasta
t>i:ljka, visoka 60-120 cm. Stabljika je uspravna i na njoj su tanki, uski,
pljosnati, dugacki i pod prstima grubi listovi. Cvetovi -su udruZeni (7-8)
u ·uspravne, tanke, guste ·klasove dugacke oko 10 cm_ Cveta celog leta.

Berba. - Rizom (Graminis rhizoma) se kopa
u jesen, OOmah opere hladnom vodom, oCi.stIi cd
sitnih Zlilica i susi.

Izgled droge. - Rizom pilrevine je vrlo du-
gaeak, vita-k i savitljiv, 2-3 mm debeo, sjajan,
kao slama zuekasto-beHea'st i uzdufuo prugast.
R8!Stojanje izmedu kolenaoa je ~uplje i iznosi ako
2-5 sm. U Ik u os a je sladurrjavo-otuinog.

Zamena_ - Zamena je dosta eelS,ta sa rizo-
mom cd z u b a e e, Cynodon dacty!on, ikoj~ je sl.je-
no graden i u nekim farmakiqpejama pTOIpisan.
Debljd Ije ·i IS a d T Z i s k rob a, zbog eega s jodom
poplavi.

Sastav. - U dragi ima oko 8 / 0 t r i t i-
0
d n a_ To je polisaharid (levulomn) koji hid-
PlREVINA - CVETOVI
rol:izom daje f.ruk:tozu (levulozu). Trl,ticin, slieno
inulinu, nalazi se rastvoren u eeHjskom wku. Izgleda da ga nna i u nekim
drugim gramineama. U rizomu ima jo~ j malo sap 0 n i .n a slabe hemoli-
tieke m06i, 90/ 0 s I u z i, 7% gume, leVU'loze, rnozitola, ,dva heterozida (gliko-
zida) ikoji hidroHzom daju van iIi n, vrlo malo e1arskog ulja, 3-5% soli,
medu kojima silikata i malata kalJjwna i kalcijuma. Celije epiderme su in-
krustirane kremenom kiselinom. Nema skroba_