Page 542 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

PISKAVlCA. GRCKO SEMI! ...
543

Upotreba. - Pirevina je slab diuretik. Od a:\je se izrac1uae Extraetum
Graminis. Pretpostavlja se da kanjUrIlO'Ve roli i saponini izazivaju diurezu.
1. Artritis: po 30 g rizoma IJlirevine, zubate i ~aSe i 10 g isopa se po-
me~a. Cetiri supene ka~ke 'Sme~e se popan sa pola litra kdjutale vode, os-
tav~ 8 sati, oeedi i popije u 3--4 doze toplo u toku dana.
2. Proliv zatvora: po 20 g -pirevine, lSIIatkog korena, Jcru~ine, kamiliee
i morata se pome~a. T~i supene ikasike sme~e se popari sa 400 g .klju6ale
vode, poklopi, ostavi 8 sari, aeedi i popije polovina izjutra, a polovina uvete
pre jela. Posle obeda jesti kompot od s~jiva iii od smokava.
Ostala narodna imena: bored, vomica, galae, gJistnik, :rubata, kalae,
perjovica, pir, pirak, piree, puza\'a ,p.irika, tkaaac.

PISKAVICA. GRCKO SEME. SVINDA. KOZJI ROG

Trigonella foenum graecum L. - PapiHonaceae

Jednogodgnja zeljasta biljka, visoka do pola metra. Porelclom je iz kra-
jeva oko Mediterana, odakle se gajenjem ra~irila 'sve do lJndije ~ Kine. Ima
3 oyama, zuptasta lista nerv·ima perasto iS8'I'ana. Dva li'Sta sa strane su na
i<>r.atkoj, a onaj na vrhu je na duga&oj dffici. Cvetovi su beloru6kasti, po-
jedinacni ili po dva zajedno. Cveta od aprua do juna. Mahuna je dugatka
7-10 em, Wjasla i povijena, te 'liei na sablju iii na kozji rog.
Gajenjo!. Derba. - Seje se u redove udaljene 40-50 em i obrac1uje
kao gra~ak i drugo povrtarsko bilje. Kad bhljka dobije nekoLiko li:stova, pro-
rec1uje se na 20 do 25 em. Ne bira zemljBte, ali su uspeh .i pI'inos balji na
toplirn, plodnim. propustljivim podlogama bogatim fosforom. Dubrenje su-
perfosfatom povecava prinos. :2:an1e ·se i mlati zrelo seme, a za~im osu~i u
tanrom sloju na tavanu.

Droga. - Zrelo seme (Foeni graeci semen). Seme je dugatko 3-6 mm,
~roko 2-3 mm, cervorostrano, pd'Zmasto, malo spljo~teno, v rio tv r d 0,
golo i sivo-crvenkasto. Lupom se viai kako je sitno bradavitasto. D i jag 0-
n a In 0 m bra z d 0 m semenka je podeljena na d van e jed n a k a
del a: u manjem je korenak, a u vecem ·koti"ledoni. Endosperm je uzan, slu-
zast i obavija eeo embrion.
Seme u vodi jako nab u b r i .i pod pritiskom pukne tvrsta IjuSika.
Te~ko ga je u prah stueati. M iris a je osobi tog, j akog i aromatitlllog, ~to
se jos jate oseca kad se 5eIl1e stuoa u prah. Pri tvaka!Ilju se oseca gorak
i sluzast u k u 5.
SadrZi: oko 30% s I u z i, 26'/, pro t e ins k d h mat e r 1 Ja, 12'/.
mas n 0 g u I j a, fizioloski inak>tivnili alkaloida t rig 0 n eli n a (0,22%)
i hoi j In a (0,05'1 0 ), 0,350;. elarskog ulja mrke boje i jakog mirisa, sap 0-
nina, tanina, 5--15 mg'lo nikotinske kiseline (vitamina PP). ft-
tona, 0,5'10 !iitosterola, smole 'gorkog ukU!Sa, malo kumarina, helbina (mate-
rija slitna gliadinu, »Iepku« u p~eniCnom ZPnu) , mnogo organski vezanog
loslora, ieleza i kaJijuma .j drugih korisnih sastojaka.
Proteinske materije grckog semena sadrle mnogo, do 55% nukleopro-
leida, 25'10 globulina i 20"/. albwrrina. Malsa:!e materije se sastoje uglavnom