Page 538 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

PI!R4UN, Pl!R4lN, MAGDANOS
539

~roki su 3-4 em, a dugatki 10 em. Na don1oj strani imaju mrke otiljke
od korenja, a Da gornjoj pruge od lIillea. Rizom je tvrd, na preJomu zmast.

M i ri ll e p r i j a t,n 0 na Ijubitieu. U 'k usa je brallnjavog, aromatitnog
i naljutog.
Sastav. - Droga sadrli O,1().......{),2oo/. s m e II e eta r s k 0 g u I j a
mas t i, Byturttm Iridis, koja se sastoji iz 80-9OO/. miristJinske, nell to ole.
inske kj·seline i njihovih metilnih estara. Ostatak ove aromatitne rna.
se sastojd se iz ketona i ron a (do loo/.), koji de nosilae mirisa droge i
zbog koga ona prijatno mirille na Ijubiticu (u apoteci se i trill »koren od
Ijubi6iee« a ne od penmike).
Ulje se dabija destilacijom iz rizoma koji je odlclao najmanje gadinu·
-dye dana.
U dragi ima joll i smale .ljutog ulrusa, malo tanina, 25-5OO/ o s k rob a,
6% lleeera, mala s I u z i, loo/. masnog ulja, IVOska ~ kristalnog gLikazida
i rid ina (hidrolizuje se na glikozu i izoflavon irdgeoin).
Zeleno lillee perunike (I. germanica) sadrli znatnu kolitinu vi tam i·
n a C (ash."Orbmske ltiseLine ako 600 mg u 100 g) j spada mec1'll najbogatije
izvore ovog valnog vitamina.
Istorija. - Grci i Rimljani \S1l upotrebljava!li penmiku zbog njenag
prijatnog mirisa. Na glasu je bila li:lirska perunika, kaju su mnogo hvalili
Teofrast i Plinije.
Upotreha. - U prah ' samleven mom sluti z,a iZlrad'll zubnog i kozme·
tickog prallka i u parfimeriji, Tec1e U ob1i'ku taja (5 g na 100 g vade) protiv
trbobolje.
Narodna imena za Iris florentina: beLa perulllli.ka, bela Miea, bijeli
kmin, mirisna perunika, pitomi kmm. Za I. germanica: bastenska perunika,
bogBa, boiica, zambak, kaluder, kninka, marin .kmin, matie, modra lilija,
modra perunika, modri filj, modri ~jiljan, nebeski kaeun, peperuga, pitoma
perunika, plava penmika, plava lelija, preperuga, ruziea, sabljica, sarnbak,
hlipavnik.

PERSUN, PERSIN,MAGDANOS

Petroselinurn sativurn Hoffm., - Um'belliferae
...

Perllun je dvogodgnja zeljasta, aromationa bilj-ka, porekiom iz zema·
Ija oko istoenog dela Sredozemnog mora, odakle se rasmo po svim zemlja·
rna jufne Evrope. Gaji se kao orniljena zaOinska biljka.
Sastav. - U plOOu ima 3-7% eta 'I' s k 0 g u I j a, oko 2oo/. rnasnog
ulja, aleurona, tanina, zute boje d glikozida a pi ina. Apiin hidrolizom
daje glikozu, apiozu i apigenin Uedan trioksiflavon). 0 lekovi1osti apiina
se razilaze rniSljenja.
Petrose/ini oleum je etarsko ulje dobijeno destiJlaoijom pomo6u vade·
ne 'pare iz smrvljenih plodova perSuna. To je bezboj,na, levogima teenost,
koja jako prelarna svetlost. Mirisa i ulrusa na persun.
Sastav ulja zavisi od porekla. Franeusko ulje je teeno, jer sadrzi
mnogo m i r i s t oj e ina, a nemacko je cesto vee na ol>itnoj temperaturl
cwsto Hi se hlac1enjem izdvoji a pi 0 I, »persunov kamfor •. U ulju ima