Page 559 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

560 U!CENJE BIUEM

zagreje, on potone, jer se iz hrapavi:h ~UJPlj.ina sporinog omota~ grejanjem
istera vazduh i rastopi ' vostana opna na njemu. Sa etanlklim i masnim ulji·
rna, etrom i alkoholom likopodijum .se odmah .pome~a. Sa alkali~ama pozuti.
Kad se po£tepeno greje, izgori polako d tiho, a kad se dune u plamen, naglo
se upaJi i p r a 5 n e uz vrlo jaku, zivu i bl~tavu trooutnu svetlost kao
bengal5ka vatra.

Nikad se ne zgrudva i ne 51epi, ali ako se dugo trlja, pra~ak se pOCne
lepiti, pod prstima se oseea .kako je mastan i ,tada se !wasi vodom, tj. ne
pJiva na vodL Likopoclijum je bez UJkusa i mitrisa.

Sastav. - Likopodij.um ill1a oko 500/. mas n 0 g oil I j a zeleno·lute
boje, prijatnog mirisa, ukusa najpre blagog, a zatim Ijutog i gaI'kog. Ulje
se sastoji uglavnom iz glicerida Ihlropoclijum·oleinske i m inistinske kiseline.
Ima oko 20';. sporonina (jedan polimerizovan terpen). Sadni jo~ i fitoste·
rala i vOS1ka, oko 3% ~ecera, azotnih jedinjenja .i rtragova jednog alkaloida.

Upotreba. - U farmaciji 'Se ILikopoclijum primenjuje za po sip a n j e
pi I u I a, jer droga ne upija lVodu, a zalepi se za pilule i tako spreeava
da se jo~ sveze, neosu~ene pilule pr.i izradi i ekspediciji ne Slepe.
U medicini se troSi iskljueivo za spoljnu upotrebu; dobra slmi u slu·
eaju intertriga (ojeda) i raznih k07mih bolestl. Me~a se u deeji p r a ~ a k
1. a p 0 oS i pan j e i druge praskove gde se traZi da se rsli ne zgrudva i ne
lepi za kozu, rane. Od likopodijuma izrac1uju i trnkturu koja shliJi u home·
opatiji. U narodu shlin protiv raznih oboljenja m okracne be~ike i bubrega.

Velike kolieine likopodijuma se tro~e u tehnici za i!2lradu vatrometnih
patrona i za posipanje kalupa u metalnill1 livnicama. Upotrebljava se i u
kvantitati'Vnoj mikroskopiji.
Ostala narodna lmena: vilin vinac, vueja noga, llII1ijiina mahovina, lisi·
eji rep, plavun, prasuljica, samolja.

PRIMORSKI LUK

Drogu cine osu~ene srednje Ijuske 1ukovice primorskog luka, Urginea
mariril1la Baker (= Scilla maritima L., Urginea scilla Steinh.) - Liliaceae.
Primorski luk je dugoveena ze~j asta bilj1ka s vrlo krupnom l'llkovicom,
obieno oko 2-3 kg, a ima primeraka i od 7-8 kg. LukoWca je vi'Soka 15-
20 cm, a debela 10 do 15 cm i nije sva u zemlji. lz lukov.ice izbija do 1,5 m
visoka cvetna dr~ka , k oja je na 'gornjoj tlrecini oklicena mnogobTojnim belim
cvetovima tipa ljiljana. Kasnije 'Se javljaju listovii; oni su 30--50 cm duga·
eki, jajasto·duguljasti, po obodu celi i imaju dugaeke paraleJne nerve.

Rasprostranjenost. - Primorski luk je mediteranska biljka. Mestimieno
se gajl. Ima d v a va r i jet e ~ a primorskog lUJka. Na Malti, Kdpru, u Ma·
loj Aziji, Spaniji i PortugaJijti gaje bel i Hi belo-ru6hsti varijetet, a u Ma·
roku, Alziru, Siciliji .i juZnoj Francuskoj gaje c r v e n \k a s t i. Raste na
peskovitim morskim obalama, 'katkad i dalje od obale.

U nekim zemljama je oficinalan crveni, a u drugim beli vari'jetet. U no-
vije vreme se ne pravi razlika, jer 5U oba podjednako lekovita. Ipak treba