Page 601 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

602 LECENJE BlUHM

Droga. - Ri2Om. sa koga su odstranjeni ostaci lisnih drfaka, korenje i
IjuskaS<t.i listiCi (polypodii rhizoma), dolazi u promet u komadima dugaekim
4-12 cm, debelim 3-8 mm i ne~to splj o~tenim. Na njima se s gornje strane
isticu tupim kandzama iii trnj.u stieni ostaci ddaka, a s donje oziljci odstra·
njenih korenciea. Rizom je spolja tamno mrkocrven, a iznutra s vet I 0 z e l en
- ako nije star. Droga je slabog, neprijatnog mirisa na uzezeno ulje. Uk L1 S a
je s poeetka slatkog, a zatim Ijutog i nagol'kog. Zbog slatkog ukusa, mnogi,
narocito pastiri i deca, kopaj u rizom i sirovog ga povazdan jedu (otud naziv
slatka paprat).

Sastav. - Slatka 1'a1'rat saddi do 4% tan ina, smole, oko 8% masnog
ulja. oko 5°10 secera, maThitola, do 2oo/0 g I ice r i z li n a, zatrim sk.roba, bel an·
cevine, sluzi i kalcijum·malata.

lJpotreba. - U narodu slatka paprat s.]uzi kao ekspektorans, antia~tma·
tik i diuretik; po drugim je laksans. Leklerk (1912) tvrdi da ga je s uspehom
upotrebljavao kao holagog i da je suva droga aktivnija od svezeg ri2Oma. -
U skolskoj medicini se danas malo ili nikako ne upotrebljava, a nekad je da·
van za lecenje obolelih organa za disanje, narocito protiv bronhitisa i tuberku·
loze. - Slatka parrat deluje sticno slaktom korenu.
Hronicni zatvor: 20 g slatke papratJi, 10 g sIatkog korena i 5 g aogelike
pome~a se d kuva u poklopljeoom sudu 15 minuta, ostav.i celu ooe, zasladi me·
dom i izjutra pre jela odjednom popije.

Ostala narodna lmena: blag-paprat, dubnja paprat, dubova zeleniea, kap-
Ijacak, lezibaba, mali praprot, paprae, papraea, sladaeak, slatka bujad, slade-
vee, slatka poprat, tulna ·trava, tuZni koren.

SLATKI KOREN, SLADIC, SLATKO DRVCE, SLATKO BILlE,
GOSPINO BILlE, GLiCIRICA

Glycyrrhiza glabra L. - Papilionaceae

Sladic je dugoveena, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvamedno snaznim,
razvijenim i zilavirn, drvena5'tim korenovim eSistemom, koji zalazi duboko u
zemlju ObrazlljllXei u njoj jaku i sIozenu mreZu »zila« (.k<>renja i s·tolona, rizo·
rna). Moze doziveti eStarost do 20 i vge godina i tada se moze dobiti vi~e od 5 kg
),korenja« od jedne biljke.
lz mnogoglavog, vge-krakog, snaznog, odrvenjenog, otpornog i debelog ri-
20ma izbija na povr~inu zemlje nekoliko stabljika, okomito u zemlju prost iii
malo razgranat koren, a vodoravno i koso kroz zemlju na sve strane se ~ire i
granaju stoloni, podzemne vrere. Stolona obicno ima 2-5, ali se oui u zemlji
dalje granaju i sire. Vodoravne vreze, koje su blize povdini zemlje, na poje-
dinim mes1ima iz clankova, slicno zllbaci, obrazuju nove biljke na taj naein
sto iznad zemlje daju stablj.Lke, okomito u zemlju 'korenje, a vodoravno i koso
novu mrezu s,tolooa. I tako se iz godine u godinu taj lanac razmnozavanja siri
na sve strane, sladie se spontano razvija vegetativnim putem veoma br20 i po-
sle nekoliko godina pocinje sve brie i jace da osvaja sve vece povrsine zako-
rovljavajuci zemlji~te u tolikoj meri da ga je pos/e w lo te~ko, mestimicno i ne-
moguce uni~titi.